Zlato u 2021. godini: između ekonomskih nadanja i briga usled porasta stope inflacije

Svima nam je već dobro poznato da je pandemija izazvana korona virusom tokom prošle i početkom ove godine dovela do značajnih ekonomskih neizvesnosti i turbulencija, pa tako ni tržište plemenitih metala nije bilo pošteđeno.

Kakve su, dakle, perspektive za zlato u mesecima pred nama?

U periodu između kraja februara i sredine marta 2020. godine, kao i na početku prvog talasa covid19 u Evropi, cena zlata je dramatično pala budući da je značajan broj fond menadžera i profesionalnih investitora morao da smanji učešće zlata u svojim portfeljima i na taj način generie likvidnost koja im je bila preko potrebna u toku krize. Posledično, ovakva investiciona prilika dovela je zlato, koje se često označava i kao „sigurno utočište” u investiranju, u fokus brojnim drugim investitorima pa i do porasta cene sa oko 43 evra po gramu sredinom marta do novog maksimuma svih vremena od 56 evra po gramu početkom avgusta. Ipak, ekonomski sunovrat i neizvesna ekonomska budućnost nisu bili jedini faktori koji su tome doprineli, naročito uzimajući u obzir agresivne reakcije centralnih banaka širom sveta. Smanjivanjem ključnih kamatnih stopa i kupovinom kvalifikovanih državnih i korporativnih obveznica, centralne banke su značajno snizile nivo prinosa na finansijskim tržištima, učinivši da beskamatno ulaganje u zlato postane znatno atraktivnije. Međutim, kao što se može zaključiti na osnovu dijagrama cene zlata, od leta 2020. godine cena počinje da predaje deo svog snažnog pozitivnog prinosa ostvarenog u toku kriznih meseci 2020 godine. Primera radi, nakon rezultata ispitivanja vakcina koje su u novembru prošle godine objavile farmaceutske kompanije BioNTech i Pfizer, finansijska tržišta je pogodila iznenadna euforija, a cena zlata je u samo jednom danu pala za 2 evra po gramu.

Pandemija izazvana covid19, kao i sa njom povezan dalji razvoj događaja na finansijskim tržištima, najverovatnije će i dalje imati presudnu ulogu za cenu zlata. Najveći trenutni rizik za svetsku ekonomiju i dalje je širenje potencijalno još zaraznije i smrtonosnije mutacije virusa.

U tom slučaju, vlade širom sveta bi bile prinuđene da uvedu nove mere „zaključavanja“, kojima bi na taj način dodatno opteretile globalnu privredu koja je već u ozbiljnim problemima. Ipak, sa evidentnim opadanjem stepena zaraženosti u brojnim zemljama, uz dolazak toplijeg vremena na severnoj hemisferi i uz vakcinaciju koja se sprovodi rekordnom brzinom, ekonomski oporavak deluje kao znatno izgledniji scenario. U svom poslednjem izveštaju, Međunarodni monetarni fond (MMF) predvideo je za ovu godinu izdašan realni privredni rast od 5,1% za SAD, od 4,2% za Evrozonu i od 3,5% za Nemačku, dok bi se u Francuskoj, gde je u 2020. godini zabeležen iznadprosečni pad od procenjenih 9%, mogao očekivati čak i veći rast od 5,5%, što sve značajne posledice po tržište zlata.

Uzimajući u obzir optimističnije izglede za privredu, interes za zlatom kao „sigurnim utočištem” mogao bi biti u padu, ali će tražnja investitora za metalom u fizičkoj formi, na primer u formi pločica ili zlatnih poluga, najverovatnije i dalje ostati relativno snažna.

U predstojećim mesecima, percipirani globalni ekonomski oporavak biće najverovatnije propraćen i uočljivim rastom stope inflacije, što bi trebalo da bude dodatni podsticaj investitorima da pojačaju svoje pozicije u zlatu. S druge strane, inflatorna očekivanja već su poslednjih nedelja dovela do porasta u prinosima na međunarodnim tržištima obveznica, što se, u kratkom roku, negativno odražava na plemenite metale do onog trenutka dok ne postane jasno da su realni prinosi i dalje blizu nule ili negativni.

Industriji zlatnog nakita predstoji dinamičan period, uzimajući u obzir da je njena tražnja u 2020. godini opala za 34% na 1.411 tona, što je, prema Svetskom savetu za zlato, i najniži nivo tokom poslednjih decenija. Mere „zaključavanja“ su tokom poslednjih meseci u mnogim domaćinstvima nehotično dovele do prinudne štednje, budući da su mogućnosti za potrošnju bile ograničene. Procenjuje se da u SAD akumulirana sredstva prosečno dostižu i do 9% godišnjeg raspoloživog dohotka, a očekuje se da će otvaranjem maloprodajnog sektora u 2021. godini doći do povećane potražnje za luksuznim artiklima, kao što je nakit. Dodatno, i očekivani porast vazdušnog saobraćaja u predstojećim mesecima trebalo bi da dovede do poboljšanih mogućnosti za prevoz plemenitih metala između rudara, prerađivača i maloprodaja, što bi moglo dovesti do pada premija za proizvode od zlata i poluproizvode, nakon snažnog rasta koji je usledio tokom prošle godine. Uz otvaranje maloprodajnog sektora, sasvim je izvesno i povećanje količina i prometa „lomljenog“ zlata.