Cena zlata, zlatne rezerve i zašto Balkan više nije isti
Kada se priča o zlatu, većina ljudi prati samo jednu stvar - cenu zlata.
Koliko je danas? Da li ide gore? Da li smo zakasnili?
Ali ono što se danas dešava na Balkanu pokazuje da priča nije samo broj na grafikonu.
Cena zlata jeste globalna, ali zlatne rezerve su lokalna priča. Važno je i ko ima zlato, koliko ga ima, gde ga čuva i sa kakvim ciljem.
Srbija, Hrvatska, Mađarska, Grčka, Rumunija, Bugarska, Makedonija…- sve ove zemlje prošle su kroz inflacije, krize, sankcije i dužničke lomove. Danas, svaka od njih ima potpuno drugačiji odnos prema zlatu.
Srbija je, u tom kontekstu napravila jasan zaokret:
od istorijskog minimuma od oko 9,8 tona, do 52,2 tone zlata – i to u trenutku kada neke susedne zemlje nemaju ni gram u državnim trezorima.
U nastavku teksta analizitramo:
- šta ova promena zaista znači
- kako se Srbija pozicionira u odnosu na komšije
- i kako sve to indirektno utiče na percepciju rizika i poverenje u dinar, bez obzira na to gde se trenutno nalazi cena zlata.
Srbija: od zlatnog dna do regionalnog lidera
Kako smo sa 9,8 tona stigli do 52,2 tone
Početkom 2000-ih, Srbija je imala malo toga da pokaže kada je reč o zlatnim rezervama. Nakon sankcija, raspada države i finansijskog haosa, zlato je praktično bilo istopljeno. Rezerve su pale na 9,8 – 14 tona, što je predstavljalo istorijski minimum.
U tom periodu, ironijom sudbine, cena zlata bila je znatno niža nego danas, pa se kasnije pokazalo da je prodaja zlata bila dugoročno skupa greška – i finansijski i strateški.
Zatim dolazi zaokret.
Od 2012. godine, Narodna banka Srbije sistematsku i disciplinovanu kupovinu zlata:
- 2012: približno 15 tona
- 2019: oko 30 tona
- 2025: 52,2 tone
Za nešto više od jedne decenije, Srbija je više nego utrostručila svoje zlatne rezerve.
Dok se globalno raspravljalo o kamatnim stopama, kretanju cene zlata i isplativosti akcija, Srbija je tihim, ali doslednim tempom kupovala fizičke poluge. Postojala su dva ključna izvora tog rasta:
- kupovina zlata na međunarodnom tržištu
- otkup iz domaće proizvodnje, pre svega iz rudnika poput RTB Bor (danas ZiJin Mining)
Kada cena zlata raste, vrednost tih rezervi direktno se uvećava. Upravo zato zlato ne predstavlja trošak, već ulaganje u budući bilans države.
Zlato iz Londona nazad u Beograd
Drugi ključni potez dolazi 2021. godine, kada NBS donosi odluku da povuče sve zlatne rezerve iz inostranstva, pre svega iz Londona i prebaci ih u sopstvene trezore u Beogradu. Razlog je bio jednostavan, ali suštinski važan: u savremenom svetu nije dovoljno znati koliko je cena zlata – mora se znati gde se ono nalazi.
Zlato koje je smešteno u tuđem sistemu nosi određene rizike:
- politički pritisak
- sankcije
- blokadu ili ograničen pristup
Nakon primera zamrzavanja ruskih rezervi, mnoge države su shvatile da formulacija “naše zlato je kod njih” više ne zvuči bezbedno. Srbija je taj rizik svela na minimum.
Zlato je danas u Beogradu.
Cena zlata je globalna, ali vlasništvo i kontrola su lokalni.
Bivša Jugoslavija: isto nasleđe, različite odluke
Nakon raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, zlatne rezerve su podeljene kroz proces sukcesije. Svaka republika dobila je svoj deo. I upravo tu se zajednička priča završava – a počinju potpuno različiti scenariji.
Srbija: dugoročna strategija i agresivan rast
Srbija je, kao što smo videli, od oko 10 tona došla do 52,2 tone. Rast je bio postepen, disciplinovan i kontinuiran – bez masovnih prodaja, bez naglih skokova i bez paničnih odluka.
U pozadini tog rasta, naravno deluje i cena zlata. Što je ona viša, postojeće rezerve više vrede na bilansu. Ali ključna razlika je jednostavna: Srbija ima rezerve koje mogu da rastu u vrednosti.
Hrvatska: priča bez zlata
Hrvatska je krenula potpuno suprotnim putem. Svoj deo zlata, dobijen sukcesijom, prodala je:
- delom oko 2001. godine
- delom oko 2005. godine
Tadašnji stav je bio da je evro dovoljno stabilan, da su devizne rezerve u valutama dovoljne i da zlato ne donosi prinos. Međutim, cena zlata u tom periodu bila je znatno niža nego danas, što znači daje država prodala zlato po istorijski nepoviljnim uslovima.
Rezultat:
- danas Hrvatska ima 0 tona zlata u rezervama centralne banke
- sav rast vrednosti koji donosi cena zlata – prolazi mimo nje
Ostale bivše jugoslovenske republike
- Severna Makedonija - oko 6,8 tona, stabilna politika, bez agresivne kupovine
- Slovenija - oko 3,2 tone, miran kurs bez većih promena
- Bosna i Hercegovina - oko 1,5 tona, deo rezervi ranije prodat, često uz javne polemike
- Crna Gora - oko 1,1 tonu, zlato se često koristi kao kolateral za kredite
Zaključak koji se nameće
Srbija je jedina država iz bivše Jugoslavije koja je ozbiljno i sistematski povećala zlatne rezerve. Zbog toga cena zlata radi znatno snažnije za Srbiju nego za njene susede. Jednostavno rečeno: ne možeš da valorizuješ rast cene zlata – ako zlato više ne poseduješ.
Šira slika: gde stoji Srbija u odnosu na Grčku, Mađarsku i region
Kada se izađe iz okvira bivše Jugoslavije, Srbija ulazi u ligu težih regionalnih igrača. Tu se pravila ne menjaju često, ali se jasno vidi ko ima dugoročnu strategiju, a ko je zlato posmatrao samo kao prolaznu stavku u bilansu.
Grčka: 114 tona i politika neodustajanja
Grčka raspolaže sa oko 114 tona zlata. Bez obzira na dužničku krizu, oštre rezove i sporazume sa međunarodnim kreditorima, jedno pravilo nikada nije dovedeno u pitanje: zlato se ne prodaje.
Kako cena zlata raste, vrednost njihovih rezervi automatski prati taj rast. Strategija je jasna i dosledna – zlato je dugoročni stub, a ne alat za kratkoročno krpljenje budžeta.
Rumunija: stabilno oko 103 tone
Rumunija ima oko 103 tone zlata i godinama ne pravi dramatične poteze. Povremeno se vodi javna rasprava o tome da li deo zlata treba vratiti iz Londona u Bukurešt, ali se nikada ne postavlja pitanje prodaje.
Kao i u Grčkoj, logika je jednostavna: zlato stoji – a cena zlata radi svoje.
Mađarska: naglo buđenje
Mađarska danas ima oko 94,5 tona zlata, ali ključni trenutak bio je 2018. godine. Tada je u jednom potezu povećala rezerve desetostruko – sa 3 na 31 tonu – i nakon toga nastavila sa kupovinom.
Poruka tog poteza bila je jasna:
- manje poverenja u međunarodni finansijski sistem
- veće oslanjanje na zlato kao stratešku zaštitu
Za Mađarsku, kao i za Srbiju, cena zlata više nije apstraktna brojka sa ekrana - to je direktno uvećanje vrednosti nacionalnog bilansa.
Bugarska i Albanija: bez buke, ali sa kontinuitetom
- Bugarska - oko 40,8 tona, dosledna politika, bez naglih zaokreta
- Albanija - oko 3,4 tone, spor ali stabilan rast
Gde je tu Srbija?
Sa 52,2 tone zlata, Srbija se nalazi tačno između Bugarske i Mađarske po apsolutnoj količini.
Po količini zlata:
- ispod Grčke, Rumunije, Mađarske
- iznad Bugarske, Albanije i većine bivših jugoslovenskih republika
Ali po brzini rasta u poslednjih deset godina, Srbija i Mađarska su u samom vrhu regiona.
Što cena zlata bude više rasla u godinama koje dolaze, to će ove odluke, donesene bez pompe i euforije, izgledati sve promišljenije i strateški ispravnije.
Šta rezerve zlata znače za rizik, dinar i buduće odluke?
Cena zlata se formira globalno, ali efekat tog rasta na državu zavisi od jedne proste stvari: da li zlato već imaš u rezervama. Ako nemaš ništa – rast cene zlata ti praktično ne pomaže.
Ako ga imaš – svaki rast direktno uvećava vrednost državnih rezervi i širi „tampon zonu“ u kriznim periodima.
Udeo zlata u deviznim rezervama (Srbija)
Kod Srbije je udeo zlata u ukupnim rezervama oko 11%. To u praksi znači da država drži:
- deo rezervi u valutama (najčešće euro i dolar),
- deo u zlatu (poluge).
Što je udeo zlata veći, to je struktura rezervi „tvrđa“:
- manja zavisnost od jedne valute i jedne monetarne politike,
- veća zaštita ako dođe do potresa u evrozoni ili problema vezanih za dolar,
- više koristi u krizama, jer zlato često raste baš kada rizik poraste.
Za investitore je poruka jasna: država je manje lokljiva kad dođe udar spolja.
Zlato i poverenje u domaću valutu
Dinar ne „vredi“ direktno zato što postoje poluge u trezoru – kurs se ne računa matematički iz količine zlata. Ali zlato radi nešto drugo, tiše i važnije:
- više zlata = veći kredibilitet
- veći kredibilitet = veća spremnost investitora da ostanu u dinarskoj imovini
Kada globalne krize podignu cenu zlata, raste i vrednost zlatnih rezervi Srbije. To ne rešava sve probleme, ali povećava ono što je ključno u nestabilnim vremenima: otpornost.
Šta to znači za buduće odluke države?
Zlato u rezervama daje državi dodatni manevarski prostor: lakše je braniti stabilnost sistema, smanjiti paniku na tržištu i premostiti periode kada su devize skuplje ili teže dostupne. Drugim rečima, zlato je rezerva poverenja – spor instrument, ali moćan kad se „zategne“ globalni rizik.
Ali poruka je prilično konkretna. Kada država:
- otvoreno komunicira da želi više zlata u rezervama
- vraća deo zlata iz inostranih trezora (npr. Londona)
- postepeno povećava udeo zlata u ukupnim rezervama
To obično nema veze sa dnevnom politikom. To je strateški signal: planira se za duži period neizvesnosti u kojem zlato verovatno ostaje skupo – ili dobija dodatni prostor za rast. Za pojedinca to ne znači da „sutra moraš“ da kupiš zlatne poluge. Ali znači da:
- zlato se vraća kao ozbiljna tema upravljanja rizikom
- nije više “relikt” prošlosti, već aktivna zaštita u portfolijima
- ako država koristi zlato kao hedž, ima smisla da i ti razmotriš da deo štednje bude u nekoj formi zlata – ili drugih realnih aktiva (u meri koja ti odgovara po riziku i horizontu).
FAQ – pitanja
1. Da li velike zlatne rezerve smanjuju rizik za Srbiju?
Da. Veće zlatne rezerve smanjuju rizik jer Srbija tada manje zavisi od deviza i tuđih monetarnih odluka. U krizi često raste, pa vrednost rezervi poraste i napravi dodatni „jastuk“ stabilnosti.
2. Da li rezerve Srbije utiču na globalnu cenu zlata?
Ne direktno. Srbija nema dovoljno zlata da bi sama pomerila globalnu cenu. Ali njene kupovine su deo šireg trenda u kome mnoge centralne banke povećavaju zlatne rezerve – i baš taj zbirni trend podržava da cena zlata dugoročno ostane visoka i stabilnija.
3. Zašto je loše što Hrvatska nema zlato?
Nije „loše“ samo po sebi, ali znači manje zaštite u krizi. Ako država nema ( ili ima vrlo malo) zlata u rezervama, nema „tvrdu“ fizičku imovinu van valutnog sistema: kad zlato poskupi, nema valuacioni dobitak koji pravi dodatni jastuk, a i diversifikacija rezervi je slabija u slučaju većih potresa u evrozoni.
4. Da li Srbija planira da nastavi da kupuje zlato?
NBS je zvanično navela da namerava i u narednom peridu da nastavi kontinuiranu kupovinu zlata na domaćem tržištu. Takođe, naglašava da nema unapred preciziran godišnji nivo otkupa, dok se o eventualnim kupovinama na međunarodnom tržištu odličuje prema ppotrebi i proceni međunarodnog okruženja.
5. Da li bi i građani trebalo da prate cenu zlata i razmišljaju o kupovini?
Apsolutno da. Ako država ozbiljno koristi zlato kao zaštitu, ima smisla da i ti pratiš cenu – ali kupovina treba da bude samo deo diversifikacije, ne „sve ili ništa“.
