Kraj starog modela: Zlato više ne reaguje na FED kao nekada
Zlato više ne reaguje na FED kao nekada – i to je nova realnost tržišta. Godinama je bilo dovoljno pogledati pravac američkih kamatnih stopa i mogao si predvideti smer cene zlata. Taj model je preživeo čitavu jednu epohu, ali više ne funkcioniše.
Od 2022. godine, FED je podigao kamate na najviše nivoe još od Volckerove ere. Dolar je ostao snažan, inflacija se usporavala, a američke obveznice nudile realan, čak vrlo privlačan prinos. U takvom okruženju zlato je, po starim pravilima, moralo da padne. Umesto toga, nastavilo je da raste i probijalo nove istorijske nivoe, dosežući preko 2.100 dolara po unci.
Šta se zapravo promenilo? Zlato je prestalo da prati zapadne kamatne cikluse i okrenulo se drugom, mnogo snažnijem motoru: fizičkoj potražnji sa Istoka – centralne banke, Kina, Indija, Bliski istok, privatni kupci koji kupuju zlato ne zbog trgovanja, već zbog očuvanja vrednosti u uslovima dugoročnih geopolitičkih tenzija i slabljenja poverenja u dolarizovani finansijski sistem.
Zlato je promenilo pravila: FED više nije glavni igrač
Realne kamatne stope više ne obaraju cenu zlata
Tradicionalni modeli već decenijama tvrde isto: kada realne kamate rastu, zlato bi moralo da pada. Logika je jednostavna – zašto držati imovinu koja ne donosi prinos, ako obveznice odjednom nude 2%, 3% ili 4% realnog povraćaja. Međutim, od 2022. godine tržište više ne igra po tim pravilima. Realne kamate u SAD su skočile iznad 2%, nominalne su otišle preko 5%, a zlato je ipak ostalo iznad 1.900 dolara, ne dan ili nedelju, već mesecima. Time je poslalo prvi i možda najvažniji signal da se struktura potražnje menja.
Razlog? Svet više ne posmatra zlato samo kroz prizmu oportunitetnog troška prema američkim obveznicama. Dominantnu ulogu preuzima fizička i sistemska potražnja, pre svega iz Azije i od centralnih banaka, koje zlato ne vrednuju kao finansijski instrument, već kao stratešku rezervu oslobođenu tuđeg kreditnog rizika.
Zato realne kamate više ne obaraju cenu zlata. Model koji je radio od 1980-ih do pandemije – jednostavno se raspao pred novom geopolitičkom realnošću i pomeranjem globalnog ekonomskog težišta ka Aziji, koja danas određuje cenu zlata više nego FED.
Kineska centralna banka menja pravila igre
PBoC kupuje zlato bez pauze
Jedna od najtiših, ali najvažnijih promena u poslednjoj deceniji jeste ponašanje kineske centralne banke. PboC je počela sistematski da kupuje zlato – ne povremeno, ne oportunistički, već kontinuirano, iz meseca u mesec, bez obzira na cenu. To nije investiciona strategija; to je geopolitička odluka.
Kina zlato ne kupuje da bi ostvarila profit. Kupuje ga da bi smanjila zavisnost od dolara i ojačala svoju finansijsku suverenost. Nakon što su SAD i EU 2022. zamrzle ruske devizne rezerve, mnoge zemlje su naglo shvatile da imovina denomisana u dolarima više nije potpuno neutralna. Može biti blokirana političkom odlukom.
Zlato, za razliku od toga, niko ne može “isključiti”, zamrznuti ili oduzeti. Ono je jedina globalna rezerva bez tuđeg kreditnog rizika – i upravo zato postaje ključ kineske dugoročne strategije. PboC kupuje zlato svakog meseca, prati premiju na Šangajskoj berzi, ignoriše protok kapitala u zapadne ETF-ove i posmatra zlato isključivo kroz prizmu strateške sigurnosti, a ne kratkoročnih tržišnih signala. Ovako ponašanje ne utiče samo na cenu – menja tržište iz temelja. Jer kada najveći kupac na svetu igra po sopstvenim pravilima, ostatak sveta mora da im se prilagodi.
Fizičko zlato preuzima primat nad papirnim derivatima
Razlika u ceni Šangaj vs. London otkriva gde zaista ide novac
Na Zapadu se zlato najčešće kupuje preko ETF-ova, posebno GLD fonda- ali ETF nije isto što i fizičko zlato. To je finansijski instrument čija se vrednost zasniva na zlatu, ali ne znači da investitor poseduje ijednu uncu metala. ETF prati cenu, ali ne stvara fizičku potražnju. Upravo zato je trend iz 2023. i 2024. bio toliko iznenađujući: GLD je beležio kontinuirane odlive. Zapadni investitori su povlačili novac i prebacivali ga u akcije, AI sektore i kratkoročne obveznice. Po staroj logici, cena zlata je morala da padne. Ali nije.
Globalno tržište je ostalo stabilno, a zatim i nastavilo da raste, jer je fizička potražnja, posebno iz Azije, dostigla istorijske maksimume. Na Šangajskoj berzi (SGE), premija u odnosu na London često je bila 30, 40, pa i 50 dolara po unci.
To nije samo tehnički detalj. To je signal da fizički kupci – kineske institucije, privatni investitori, juveliri i centralna banka – žele stvarni metal, a ne derivat. Spremni su da plate više jer im zlato nije špekulacija, već zaštita i dugoročna rezerva.
Kada fizičko tržište diktira cenu, logika ETF-ovi više ne važe. Zlato danas ne prati samo Wall Street – prati tamo gde se zaista kupuje i preuzima. A to je sve više Šangaj, Hongkong, Singapur, Dubai i Delhi. Ovaj pomak ka fizičkoj potražnji menja globalnu dinamiku i postavlja novi “pod” ceni zlata.
Centralne banke kupuju – ali ne zbog inflacije
Zlato je postalo alat za zaštitu od sankcija
Stara priča da centralne banke kupuju zlato zbog inflacije danas više ne objašnjava globalni trend. Današnja kupovina je geopolitički potez, ne makroekonomski.
Kina, Indija, Turska, Poljska, Singapur i mnoge druge zemlje žele da veći deo svojih rezervi drže van dolarskog finansijskog sistema. Razlog je jednostavan: posle 2022. godine, kada su SAD i EU zamrzle ruske rezerve, postalo je jasno da držanje deviza u dolarima ili evrima više nije potpuno neutralno. Može biti ograničeno političkom odlukom.
Zlato je, za razliku od toga:
· Rezerva koju niko ne može zamrznuti
· Instrument de-dollarizacije i diversifikacije rezervi
· Osiguranje protiv budućih sankcija i geopolitičkih pritisaka
Ovo nije špekulativna kupovina niti pokušaj da se predvidi kretanje cene. Ovo je dugoročno, strateško pozicioniranje koje ne reaguje na kratkoročne oscilacije. Zato centralne banke kupuju čak i kada cena padne – tada vide priliku, a ne razlog za strah.
Njihova kontinuirana kupovina formira strukturni “pod” tržištu, ograničavajući dubinu korekcija I podržavajući višegodišnji uzlazni trend cene zlata.
Trgovina više nije u rukama ljudi – već softvera
Algoritamska reakcija na ključne reči menja tokove
Veći deo dnevnog obima trgovine zlatom danas ne obavljaju ljudi, već kompjuterski algoritmi. To su sistemi koji skeniraju vesti, makroekonomske objave i geopolitičke signale u realnom vremenu i automatski otvaraju ili zatvaraju pozicije u deliću sekunde. Ako se u naslovima pojave reči poput:
"Cut" – očekivanje smanjenja kamatnih stopa
· "Miss" – inflacija niža od prognoze
· "Escalation" – rat, napetost, napad
· "Recession" – signal mogućeg usporavanja
…algoritmi gotovo trenutno pokreću naloge za kupovinu zlata.
Ono što je ranije bila vest drugog reda, koju bi analitičari tumačili satima, danas postaje triger koji može pomeriti cenu 1-2% u roku od samo jednog sata. Reaktivnost je ekstremno ubrzana.
Zlato zato danas reaguje brže nego ikada. Ne zato što su se fundamentalni faktori promenili iz minuta u minut, već zato što softver u milisekundama prevodi tekst u odluku o trgovanju. To stvara oštrije, kraće i češće oscilacije – novu dinamiku koju investitori moraju da razumeju.
Kako čitati tržište zlata u 2025?
Ključni pokazatelji koje treba pratiti
Ako želite da razumete gde ide cena zlata, morate zaboraviti pravila koja su važila pre deset godina. Tržište se promenilo, a logika koja upravlja kretanjima danas je mnogo više globalna, fizička i geopolitička. Pratite sledeće signale:
· Realne kamate (US10Y – inflacija): kada realni prinosi padnu ispod 3.5%, zlato dobija snažan vetar u leđa. Ne zato što investitori “beže” iz obveznica, već zato što pad realnih prinosa podrazumeva veći pritisak na dolar i očekivanje labavije monetarne politike.
· Premija Šangaju vs. London (SGE – LBMA): kada razlika pređe 30 dolara po unci, to znači da fizičko tržište dominira i da je azijska potražnja toliko jaka da prekida staru cenovnu logiku. Visoka premija je najkonzistentniji indikator dugoročnog rasta.
· Objave centralnih banaka o rezervama: ranije su ove objave bile administrativne informacije. Danas su to tržišni signali. Svaka objava kupovine – posebno Kine, Indije, Turske ili Poljske – utiče na očekivanja i formira strukturni “pod” tržištu.
· ETF tokovi (GLD): kada se zapadni kapital vrati u GLD I slične fondove nakon perioda odliva, rast zlata se ubrzava jer se fizičkoj potražnji pridružuje i finansijska. To je signal prelaska iz “istočnog stabilnog rasta” u “globalni momentum”.
· DXY indeks: slab dolar je tradicionalno pozitivan na zlato. Pad DXY-a ispod 100 znači prelazak u režim u kojem se cena zlata lakše kreće nagore, jer se vrednost izražena u dolarima automatski povećava.
Ovo su indikatori koji danas definišu trend. Zlato više ne prati isključivo FED niti ETF tokove – već se kreće u skladu sa fizičkom potražnjom,geopolitikom i globalnim monetarnim premeštanjem težišta ka Istoku.
Da li se zlato ponaša kao indikator geopolitike?
Upravo to se danas dešava. Zlato više nije samo reakcija na inflaciju, kamatne stope ili cikluse FED-a. Ono je postalo barometar poverenja u globalni sistem. Kada cena raste, a klasični makro pokazatelji ne nude objašnjenje, tržište vrlo verovatno “čita” geopolitički rizik koji još nije potpuno vidljiv u vestima.
Ponekad je to Bliski istok. Ponekad tenzije oko Tajvana ili zabrinutost zbog toga kako će zemlje upravljati deviznim rezervama nakon presedana iz 2022. godine.
Zlato danas funkcioniše kao indikator sistemskog rizika: ono reaguje na atmosferu nesigurnosti, poremećaje u globalnim lancima moći i strah od budućih finansijskih ili političkih šokova. Zbog toga može rasti i onda kada inflacija pada, prinosi rastu ili dolar jača – jer ne prati samo ekonomiju, već i stanje svetskog poretka.
Nova realnost – zlato se više ne vraća “normalnom”
Zaboravite ideju da će se zlato ponovo spustiti na 1.000 ili 1.200 dolara po unci. To tržište više ne postoji. Struktura potražnje, geopolitička arhitektura i način na koji svet upravlja rezervama potpuno su se promenili. Cena zlata danas zavisi od faktora koji nisu deo klasičnih ekonomskih modela. Cena danas zavisi od faktora koji nisu deo klasičnih ekonomskih modela.
Centralne banke sada diktiraju tempo – kupuju kontinuirano i bez obzira na kratkoročne oscilacije. Kina vodi taj proces i tretira zlato kao strateški resurs, ne kao investiciju. Fizičko zlato ima prednost nad papirnim derivatima, a premija u Šangaju postala je novi ključni indikator.
Istovremeno, FED gubi uticaj na cenu zlata, jer se težište potražnje pomera ka Aziji i zemljama koje žele rezerve izvan dolarskog sistema. U takvom okruženju, zlato više nema razlog da “padne” na nivoe iz predhodne decenije – jednostavno, fundamenti koji su ga držali nisko više nisu prisutni.
U novoj postavci, cena zlata ima samo jedan dugoročni smer – gore.
FAQ – Najčešća pitanja
1. Zašto zlato raste i pored visokih kamatnih stopa?
Zato što današnje tržište ne vodi FED, već fizička potražnja, centralne banke i geopolitički rizik. Ovi faktori nadjačavaju uticaj visokih kamatnih stopa.
2. Koliko zlata Kina kupuje?
PboC zvanično kupuje oko 5-10 tona mesečno, a u 2023. i 2024. preko 220 tona. Realne kupovine su verovatno mnogo veće, jer Kina kroz državne banke i neobjavljene kanale uvozi dodatne količine – procene idu do čak 400-600 tona godišnje.
3. Da li ETF fondovi još imaju uticaj?
Sve manje. GLD ETF i dalje utiče na kratkoročna kretanja, ali fizičko tržište sada ima veću ulogu.
4. Šta znači razlika u ceni između Šangaja i Londona?
To znači da fizička potražnja u Aziji prevazilazi ponudu. Kada je Šangaj skuplji od Londona, fizički kupci guraju cenu naviše i diktiraju globalni trend.
5. Da li je pravo vreme za kupovinu fizičkog zlata?
Da! Uz postepenu kupovinu i dugoročan pristup, fizičko zlato je i dalje odlična zaštita i stabilna investicija.
