Cena zlata u 2026. godini postala je jedna od glavnih tema globalnih finansijskih tržišta, nakon što je zlato tokom druge polovine 2025. eksplodiralo na nove istorijske maksimume. Na dan 2. decembra 2015. godine, unca zlata trgovala se između 4172 i 4230 dolara, dok je manje od mesec dana ranije cena gotovo dotakla 4400 dolara – najviši nivo ikada zabeležen.
Za većinu analitičara, ovaj rast više nije posledica kratkoročnih šokova niti puke represije rizika. On se sve jasnije povezuje sa strukturnim promenama u globalnoj ekonomiji, dinamikom valutnih odnosa i transformacije monetarne politike vodećih država.
Zlato je danas mnogo više od klasične robe. Ono funkcioniše kao globalna valuta u periodima nesigurnosti, što potvrđuju svi ključni makro i tržišni pokazatelji – od tokova kapitala, preko volatilnosti, do strategija centralnih banaka.
Zlato kao nova osovina globalne stabilnosti
Države i institucije redefinišu strategiju rezervi
Tokom poslednje tri godine, centralne banke širom sveta kupile su više od 3000 tona zlata – tempo akumulacije koji nije viđen još od perioda neposredno nakon Drugog svetskog rata. Samo u 2025. godini očekuje se oko 900 tona novih kupovina, što potvrđuje dugoročni zaokret u načinu na koji države posmatraju rizik dolara, fragmentaciju globalnih lanaca i rastuću volatilnost međunarodnog sistema.
Kina, Turska, Indija, Saudijska Arabija i zemlje jugoistočne Azije prednjače u ubrzanoj akumulaciji zlata, jasno pokazujući da žele da smanje zavisnost od zapadnog finansijskog okvira i potencijalnih geopolitičkih pritisaka. Ove zemlje grade rezerve ne zbog kratkoročnog profita, već zbog strateške potrebe da obezbede monetarni suverenitet.
Prekretnica koja je ubrzala ovaj trend dogodila se 2022. godine, kada su devizne rezerve Rusije bile blokirane nakon početka sukoba u Ukrajini. Taj događaj je trajno promenio globalnu monetarnu arhitekturu: zlato je ponovo postalo jedina rezervna imovina koju nijedna strana ne može zamrznuti, blokirati ili poništiti sankcijama.
Ovaj sistemski pomak doveo je do novog razumevanja zlata ne samo kao utočišta u krizama, već kao osovine dugoročne stabilnosti za zemlje koje žele da očuvaju kontrolu nad svojim finansijskim resursima u sve nepredvidljivijem svetu.
Geopolitički faktori: Zašto svet više ne veruje u stabilnost
Zlato kao odgovor na globalnu nestabilnost
Konflikti i napetosti koje su obeležile 2024. i 2025. godinu, stvorili su okruženje u kojem je zlato ponovo dobilo punu stratešku ulogu. U takvom svetu, investitori i države traže imovinu koja je otporna na političke odluke, sankcije i promene režima. Zlato upravo predstavlja najčistiji oblik te nezavisnosti.
Ključni izvori globalne nestabilnosti tokom 2025. bili su:
· nastavak rata u Ukrajini
· intenziviranje sukoba između Izraela i Irana
· rastuće tenzije u Južnom kineskom moru
· trgovinski ratovi i nove tarife između SAD i Kine
· pritisci na globalne lance snabdevanja
· politička neizvesnost u SAD pred i posle izbora
Ovi događaji zajedno su erodirali poverenje u međunarodnu stabilnost i učinili da se sve više kapitala sliva u bezbedne, nelateralizovane oblike imovine. Zlato je, kao jedina globalno priznata rezerva van kontrole bilo koje vlade, postalo prirodan izbor.
Zlato je oduvek služilo kao osiguranje protiv haosa, ali je u 2025. dobilo još veću vrednost jer svet ulazi u period u kojem se stari modeli saradnje raspadaju, a globalni poredak prelazi u novu fazu neizvesnosti. U takvom okruženju, uloga zlata kao sidra poverenja postaje jača nego u bilo kom cilklusu poslednjih nekoliko decenija.
Monetarna politika i dolar: Najveći pokretač cene zlata u 2026. godini
FED menja kurs: Era visokih kamatnih stopa je završena
Posle više od dve godine agresivnog monetarnog zatezanja, Federalne rezerve su u drugoj polovini 2025. Zvanično započele ciklus smanjenja kamatnih stopa. Do oktobra 2025. referentna stopa je pala na 4%, a tržišta očekuju još najmanje dva rezanja tokom 2026. godine. Taj zaokret predstavlja ključni strukturalni vetar u leđa zlatu, jer niže kamate:
· podižu atraktivnost zlata kao nenosive imovine
· podstiču kupovinu fizičkih metala i ETF-ova
· smanjuju prinose na obveznice, pa kapital traži alternativu
· slabe dolar I time mehanički povećavaju cenu zlata u USD
Dolar pod pritiskom – investitori biraju zlato
Američki dolar je tokom 2025. godine značajno oslabio, pod pritiskom dva sve izraženija faktora:
1. Rastućeg javnog duga SAD, koji je probio prag od 36 biliona dolara i time povećao rizik fiskalne neodrživosti.
2. Opadajućeg poverenja globalnih investitora u američku fiskalnu disciplinu i dugoročni kredibilitet dolara kao rezervne valute.
U takvom okruženju, zlato dobija dodatnu snagu kao neutralna, globalna valuta čija vrednost ne zavisi od politike jedne države. Kada dolar gubi tlo pod nogama, zlato postaje prirodni magnet za kapital – kako institucionalni, tako i malih investitora koji traže dugoročnu stabilnost.
ETF fondovi i fjučersi: Institucionalni kapital gura zlato gore
Rekordni prilivi u zlatne ETF fondove
ETF fondovi koji direktno prate cenu fizičkog zlata zabeležili su tokom 2025. najveće prilive još od 2020. godine, što predstavlja jasan signal da institucionalni investitori očekuju nastavak dugoročnog rasta. Ovakvi prilivi ne dolaze od kratkoročnih trejdera, već od fondova koji grade strateške pozicije i traže zaštitu od sistemskih rizika, inflatornih pritisaka i monetarne neizvesnosti. Kada se ETF-ovi pune, to znači da “dugi novac” veruje da je putanja zlata i dalje uzlazna.
Fjučersi potvrđuju agresivan bullish sentiment
Na COMEX-u se beleži snažan rast dugih pozicija, što ukazuje na to da i hedge fondovi i špekulativni kapital ulaze u zlato sa očekivanjem da će cena nastaviti da raste tokom 2026. godine. Povećana likvidnost i rast otvorenog interesa u fjučersima tipično signaliziraju ranu fazu većeg trenda, posebno kada kretanje prate i tehnički pokazatelj momentuma.
Retka kombinacija – snažan signal
Istovremeni rast ETF priliva i aktivacija fjučers tržišta predstavlja retku i vrlo snažnu kombinaciju. Kada se oba izvora kapitala poklope, istorija pokazuje da tržište zlata obično ulazi u produžen ciklus rasta, jer su pokrivena i fundamentalna i spekulativna strana tržišta. To je upravo situacija koju investitori glaedaju kao potvrdu da se talas koji je krenuo 2024-2025. može nastaviti i tokom 2026. godine.
Šta stručnjaci očekuju od cene zlata u 2026?
Analitičari vodećih globalnih institucija uglavnom dele istu poruku: zlato 2026. Nastavlja uzlazni trend, uz povremene kratke korekcije koje neće menjati njegovu dugoročnu putanju.
Goldman Sachs procenjuje da bi cena u prvoj polovini godine mogla ostati blizu 4.000 dolara, uz stabilan pritisak na rast ukoliko FED nastavi ciklus snižavanja kamata.
Morgan Stanley vidi mogućnost povratka prema 4.400 dolara, posebno ako se geopolitičke tenzije nastave.
Deutsche Bank prognozira širi opseg, između 3.950 i 4.950 dolara, u zavisnosti od intenziteta globalnih sukoba i eventualnih poremećaja na tržištu ponude.
Najoptimističniji scenario dolazi od analitičara Investopedije, koji smatraju da bi u slučaju snažnog talasa de-dolarizacije cena mogla dostići čak 5.000 dolara po unci – nivo koji bi predstavljao istorijsko pomeranje u globalnoj alokaciji kapitala.
State Street predviđa raspon između 4.100 i 4.500 dolara, uz upozorenje da bi političke odluke velilkih sila mogle biti glavni faktor volatilnosti.
Zajednička nit svih prognoza: zlato ostaje u strukturalnom trendu rasta, dok rizici uglavnom leže u kratkoročnim turbulencijama, a ne promeni fundamentalnog narativa.
Posledice po obične investitore i širu ekonomiju
Sve veći broj domaćinstava i malih investitora okreće se zlatu kao dodatnom sigurnosnom sloju u portfoliju. Ovaj talas potražnje ima vidljive posledice na šire tržište:
· rast premija na fizičko zlato, posebno na manje poluge i dukate
· smanjuje se dostupnost najtraženijih apoena, što stvara povremene nestašice
· raste interesovanje za ETF zlato kao praktičniju i likvidniju alternativu
· banke i finansijske institucije su pod pritiskom da uvedu nove štedne i investicione proizvode zasnovane na zlatu
Zlato više nije luksuzna imovina rezervisana za bogate. U 2025/2026. postalo je standardni alat za očuvanje vrednosti koji koristi prosečan investitor – kako zbog inflacije, tako i zbog rastuće neizvesnosti u globalnoj ekonomiji.
FAQ o ceni zlata 2026. godine
Da li je sada vreme da kupim zlato?
Sve zavisi od vašeg cilja. Ako vam je fokus zaštita kapitala i dugoročan horizont, većina stručnjaka smatra da trenutni trend i dalje podržava ulazak, uz skalirane kupovine.
Hoće li cena zlata pasti tokom 2026?
Mogući su kratkoročni padovi, ali većina relevantnih analiza i dalje ukazuje na dugoročni rast.
Zašto centralne banke kupuju toliko zlata?
Zato što žele rezerve koje niko ne može blokirati i koje nisu vezane za politiku jedne valute.
Šta je sigurnije – fizičko zlato ili ETF?
Fizičko investiciono zlato je sigurnije za dugoročno očuvanje vrednosti, dok je ETF bolji izbor ako ti je važna likvidnost i lakše trgovanje.
Zaključak
Cena zlata u 2026. godini nije samo rezultat tržišnih kretanja – ona odražava duboku promenu u globalnom poverenju, monetarnim politikama i načinu na koji se države i institucije štite od sisitemskih rizika. Dok mnogi investitori čekaju “idealnu” korekciju, oni koji realno utiču na tržište – centralne banke, investicioni fondovi i državne institucije – kupuju zlato bez pauze i time jasno šalju poruku o tome gde vide dugoročnu sigurnost.
U svetu u kojem se fiskalni pritisci povećavaju, politički rizici rastu, a vrednost valuta sve više zavisi od odluka centralnih banaka, zlato postaje sidro koje nadživljava cikluse. Ako najveći globalni akteri jačaju svoje zlatne rezerve, možda nije loše zapitati se ZAŠTO i šta to znači za ličnu strategiju ulaganja u godinama koje dolaze.
