Zašto investiciono zlato ostaje najbolja zaštita od inflacije i u 2025?

Inflacija tokom 2025. godine pokreće ozbiljna pitanja kod investitora, finansijskih savetnika i pojedinaca koji žele očuvati svoju imovinu. Više od pola veka, centralne banke širom sveta pokušavaju da drže inflaciju pod kontrolom, ali faktori poput geopolitičke nestabilnosti, zastoja u lancima snabdevanja i narastajućih državnih deficita stvaraju podlogu za novu fazu neizvesnosti.

Predviđanja za inflaciju u razvijenim ekonomijama, uključujući i Sjedinjene Američke Države i Evropsku uniju, kreću se između 3% i 5% za 2025, što je iznad dugoročnih ciljeva centralnih banaka. Ovakvi trendovi, potkrepljeni rastućim inflacionim očekivanjima i nemirnim globalnim tržištima, pojačavaju interes za tradicionalne bezbedne luke. Jedna reč uvek sija kao odgovor na pitanje „šta raditi u vreme inflacije“ – a rešenje je ulaganje u investiciono zlato.

Pitanje nije više samo kako sačuvati kapital, već i kako obezbediti potencijalni rast kupovne moći u svetu u kojem papirni novac gubi na vrednosti brže nego što se može zaraditi. Razmatranje alternative – štednja na visoko-prinosnim računima i posedi u nekretninama – zahteva analitičan pristup, jer istorija i brojevi često iznenade one koji ulažu iz osećaja sigurnosti, a ne iz znanja.

Zašto zlato odoleva inflaciji – istorijski i ekonomski principi

Zlato i zlatne poluge nisu samo ukras, niti puka sirovina. Tokom hiljada godina, ono funkcioniše kao prava „alternativna valuta“ u periodima kada poverenje u papirni novac slabi. Kada je inflacija niska, interesovanje za zlato može opadati, ali svaki skok na inflacionim merilima promptno vraća zlato u centar pažnje širokog spektra investitora: od običnih građana do najmoćnijih centralnih banaka sveta.

Veza između inflacije i cene zlata često se tumači kroz Fisherovu hipotezu i slične ekonomske modele – oni smatraju da prava vrednost nečije imovine zavisi od sposobnosti da nadmaši stopu inflacije. Ukoliko dinar, evro ili dolar izgubi 7% svoje vrednosti zbog rasta cena, jedino imovina koja raste bar istim tempom omogućava održavanje kupovne moći.

• Primer iz 1970‑ih: cena zlata je skočila sa oko 35 USD na više od 800 USD po unci dok su realne zarade i depoziti ostajali daleko iza nivoa inflacije.

• Dugoročno gledano, svaki naredni talas inflatornih pritisaka obično prati rast cene zlata, jer ono ne izdaje prinose (kamatne ili dividende) već svoju vrednost uvećava kroz povećanu tražnju. 

Institucionalna podrška i centralne banke

Ne samo pojedinci – i centralne banke pojačavaju proceduru za kupovinu zlata kako bi diverzifikovale rezerve i očuvale monetarni suverenitet. Prema izveštaju World Gold Council, u 2024. godini centralne banke su dodale 1 045 tona zlata u rezerve, treću godinu zaredom iznad 1 000 t.

• Najveći kupci su bile zemlje poput Poljske, Kine, Rusije i Turske.
  
  

• Ovaj trend odražava strah od geopolitičkih šokova i mogućih sankcija, kao i snižavanje poverenja u tradicionalne valutne rezerve.

Uporedna analiza: štedni računi pod lupom

Na prvi pogled, visoko-prinosni štedni računi deluju privlačno – banke oglašavaju APY (Annual Percentage Yield) od 4% do 5%, što je znatno više nego prethodnih godina. Ipak, ovi prinosi u mnogim zemljama samo približno pokrivaju očekivanu inflaciju za 2025. godinu.

Odnos između nominalne kamate i realnog povraćaja jasno pokazuje sledeće: kada je inflacija 5%, a prinos na štedni račun isti ili niži, depozitari efektivno gube kupovnu moć. Drugim rečima, koliko god kamate izgledale privlačno, one ne garantuju očuvanje realne vrednosti novca. Osim toga, depoziti su osigurani do određenog limita, što pruža određeni nivo sigurnosti u slučaju propasti banke. Međutim, osigurana suma se ne povećava u skladu s inflacijom, što može biti ozbiljan problem kada inflacija preraste u dvocifrene brojeve.

Tabela: Poređenje štednje i zlata u uslovima inflacije

*projekcija / procena, **predviđanje (cifre se ažuriraju zavisno od inflacionih i tržišnih kretanja)

Prednosti i mane štednih računa:

Prednosti:

• Izuzetna likvidnost – sredstva dostupna odmah.

• Depozitno osiguranje do zakonskog limita.

Mane:

• Kada je nominalna kamata ≤ inflacija, realna kupovna moć stagnira ili opada.

• Ograničen potencijal za značajan rast ušteđevine.

• Kreditni rizik pre instituciji kod koje je račun: rizik “druge strane”.

Nekretnine – sigurnost sa skrivenim rizicima

Nekretnine su tradicionalno popularan vid očuvanja bogatstva, posebno u regionima kao što je jugoistočna Evropa, gde ljudi imaju visoko poverenje u „ciglu i beton“. Međutim, treba razlikovati faze inflacije.

Kod umerene inflacije (do 6%), rast cena nekretnina može držati korak sa opštim rastom cena, što ih čini solidnim čuvarom vrednosti. Uz odgovarajući zakup i izostanak velikih troškova održavanja, nekretnine obezbeđuju i pasivan prihod.

Ali, u trenucima kada inflacija „prokuva“ iznad 6%, statistika i praksa pokazuju da ulaganje u investicino zlato, kao i zlatne poluge, nadmašuje nekretnine. Razlozi su brojni:

• Tržište nekretnina zavisi od kamatnih stopa, kreditne dostupnosti i ekonomske aktivnosti, što je podložno šokovima tokom inflatornih skokova.

• Održavanje, porezi i neplanirani troškovi mogu nadmašiti nominalne prinose.

• Prodaja nekretnina je spora, tržište može stagnirati ili čak padati (pogotovo u realnim, nenominalnim iznosima).

Evo kratke analize:

Trošak održavanja nekretnina dodatno smanjuje neto prinose, a to nije slučaj kod zlata.

Prednosti nekretnina:

• Pasivni prihod kroz zakup.

• Opipljiva i realna vrednost.

Mane nekretnina:

• Slaba likvidnost.

• Visoki ulazni troškovi i porezi.

• Troškovi održavanja.

• Rizik od pada tržišta i neočekivanih rashoda.

Kako ulagati u zlato – praksa i alati

Mogućnosti za investiranje u zlato nisu ograničene na fizičko posedovanje poluga i kovanica, premda to ostaje izbor za one koji žele potpunu kontrolu nad sopstvenom imovinom. Pravilno skladištenje i osiguranje su nužnost, ali za mnoge fizičko zlato ima psihološku vrednost – „ako sve drugo propadne, ostaje zlato pod ključem“.

Savremena tržišta nude i ETF-ove (exchange-traded funds) i investicione fondove sa izloženosti zlatu, čime se eliminiše potreba za čuvanjem „žutog metala“ kod kuće. ETF-ovi kombinuju likvidnost berzanskih instrumenata i transparentnost, dok investicioni fondovi omogućavaju profesionalan nadzor i diverzifikaciju.

Digitalne platforme kao što su Revolut, eToro i drugi omogućuju kupovinu frakcija zlata sa minimalnim ulozima, demonstrujući kako je zlato danas dostupno većini ljudi, bez obzira na početni kapital.

Opcije ulaganja u zlato:

• Fizičko zlato: poluge, kovanice (njuans: troškovi skladištenja i osiguranja).

• ETF‑ovi i investicioni fondovi: likvidnost berzanskih instrumenata, transparentnost portfelja.

• Digitalne platforme (Revolut, eToro): mala ulaganja i kupovina frakcija zlata. 

Kupovina zlata, bilo fizičkog ili „digitalnog“, zahteva temeljno poređenje troškova, provizija i uslova čuvanja. Preporučuje se poseta sajtovima kao što su World Gold Council radi najnovijih podataka i vodiča.

Pogled unapred: zlato kao centralni stub diversifikacije

Zlato ima retko svojstvo da se u periodima inflacije i nestabilnosti izdvaja kao sigurno utočište, očuvavajući kupovnu moć dok druge investicije beleže oscilacije. Dok visoko-prinosna štednja ne nudi realno povećanje vrednosti u vreme ubrzanog rasta cena, a nekretnine ostaju izložene brojnim rizicima i zahtevima za održavanje, zlato održava balans između likvidnosti, sigurnosti i rasta vrednosti.

Stoga, ulaganje u investiciono zlato treba posmatrati ne kao spekulativnu, nego ključnu komponentu svakog ozbiljnog portfelja koji ima za cilj dugoročnu zaštitu bogatstva i miran san. Pri odabiru alata, važno je birati onaj koji najbolje odgovara ličnim potrebama, navikama i investicionim ciljevima.