Mogućnosti za ulaganje u zlato

Fondovi čijim se udelima trguje na berzi (ETF) • Akcije društava koja se bave rudarenjem i trgovinom zlatom • Zlatne poluge • Vrednosni zlatnici • Kolekcionarski zlatnici • Čuvanje zlata i srebra

Pored likvidnih sredstava i hartija od vrednosti, još jedna zanimljiva komponenta portfolija su i dragoceni metali. Ali pod kojim okolnostima treba da razmišljate o ulaganju u zlato? Koje su prednosti kupovine fizičkog zlata u odnosu na kupovinu "papirnog" zlata? Koji su dragoceni metali najbolja investicija? Da li su zanimljiviji zlatnici ili poluge? Investicioni proizvodi ili kolekcionarski zlatnici? Koje je najbolje vreme za investiranje u zlato? U nastavku dajemo sažete odgovore na ova pitanja.

Smernica koja važi za svakog investitora jeste da je, uvek kada su prinosi visoki, visok i rizik. Opšte pravilo je da imovinu nikada ne treba koncentrisati i držati samo jednu ili dve vrste. Nema jednostavnog pravila kada je reč o pravom sastavu portfolija. Većina stručnjaka preporučuje da zlato bude najmanje 5-10 odsto portfolija u okviru dugoročne investicione strategije.

Investitorima koji žele da ulažu u dragocene metale na raspolaganju je širok spektar opcija. Pored investicija u fizičko zlato (zlatnike, poluge i dr.), investitorima su na raspolaganju i brojni proizvodi kojima se trguje na berzi, kao što su fondovi čijim se udelima trguje na berzi, sertifikati i udeli u društvima koja se bave rudarenjem i trgovinom zlatom.

Fizičko posedovanje zlatnika i zlatnih poluga fundamentalno se razlikuje od ulaganja u hartije od vrednosti. Pre svega, nema rizika druge ugovorne strane (kao ni korporativnih rizika, koji su vezani za akcije u društvima koja se bave rudarenjem i trgovinom zlatom). Pošto je to jedna od najinteresantnijih karakteristika zlata, srebra i platine, ima mnogo argumenata u prilog ulaganju u fizičke dragocene metale. Zlato ne može da bankrotira i nije vezano ni za kakve garancije, a ipak je izuzetno likvidno i može da se koristi bez većih troškova transakcije.

Fondovi čijim se udelima trguje na berzi

Kao alternativa fizičkim investicijama, često se preporučuju hartije od vrednosti kao što su HOV fondova čijim se udelima trguje na berzi. One uglavnom prate performanse zlata ali za razliku od njega podležu riziku druge ugovorne strane i na njih se plaća naknada za upravljanje fondom. I poreski uslovi mogu biti nepovoljniji nego kod ulaganja u fizičke dragocene metale. S druge strane, glavna prednost ulaganja u hartije od vrednosti povezane sa zlatom je to što investitor ne mora da brine o čuvanju.

Akcije u društvima koja se bave rudarenjem i trgovinom zlatom

Ni ulaganje u akcije društava koja se bave rudarenjem i trgovinom zlatom ne može se porediti sa ulaganjem u fizičko zlato, pošto se cene akcija često kreću potpuno nezavisno od cena dragocenog metala. Performanse akcija uglavnom su mnogo volatilnije od performansi zlata.

Fizička ulaganja

Kada je reč o fizičkim ulaganjima, zlato je za potrebe poreza povoljnije od srebra i platine, pošto se prilikom njegove kupovine ne plaća porez na promet. Viša vrednost zlata u odnosu na njegovu težinu i zapreminu čini ga atraktivnijim za veće investitore.

Zlatne poluge

Zlatne poluge su standardizovani i globalno priznati čuvari vrednosti koji se mogu zameniti za gotovinu praktično bilo gde u svetu. Za poluge važe sledeća opšta pravila: što veća težina, to niža premija; što manja poluga, to viši spred, odnosno razlika između prodajne i kupovne cene. Pri tom se u obzir uzima i finoća zlata od kojeg je izlivena. Najveća finoća zlatne poluge označava se brojem 999,9 koji znači da njen sadržaj predstavlja 99,99 odsto čistog zlata.

Osim finoće, težine i utisnutog simbola proizvođača, zlatne poluge uvek sadrže i broj proizvoda. Sve poluge koje proizvodi C. Hafner kao i Argor-Heraeus ispunjavaju standard dobre isporuke [Good Delivery] Udruženja učesnika na londonskom tržištu investicionih plemenitih metala (LBMA). Ovaj međunarodno priznati sertifikat predstavlja garanciju najviše bezbednosti i kvaliteta. Poluge koje ispunjavaju standard dobre isporuke prihvataju se i njima se trguje u čitavom svetu. Takozvane “standardne poluge”, koje su obično težine 400 unci (12,44 kilograma) nisu naročito relevantne za privatne investitore.

Druge vrste poluga koje treba pomenuti (a koje obično podrazumevaju višu premiju) jesu: • SmartPack poluge, koje su sastavljene od, recimo, 20 mini poluga težine 1 grama koje se mogu međusobno razdvojiti na prethodno određenim tačkama lomljenja.

Vrednosni zlatnici

Vrednosni zlatnici su namenjeni isključivo investitorima i kuju se u velikim brojevima. Definitivna prednost za investitore je činjenica da je naknada za kovanje zlatnika obično veoma mala. Karakteriše ih visok stepen finoće i obično se proizvode u težini od 1 troj unce (31,1 grama). Ima i zlatnika manje veličine, kao što su oni težine pola unce, četvrt unce, desetinu unce i 1/25 unce. I ovde važi sledeće pravilo: Što je manja jedinica, to veće premije možete očekivati.

Vrednosni zlatnici su često zakonska valuta plaćanja u zemlji porekla. To je slučaj sa zlatnicima Bečke filharmonije u Austriji, u kojoj zlatnik težine 1 unce ima nominalnu vrednost 100 evra. Nominalna vrednost je tako uglavnom simbolična, pošto je dosta niža od vrednosti samog dragocenog metala. Najpoznatiji vrednosni zlatnici pored zlatnika Bečke filharmonije su zlatnici Krugerrand iz Južnoafričke Republike, Maple Leaf iz Kanade, Koala iz Australije i American Gold Eagle iz Sjedinjenih Država.

Kolekcionarski zlatnici

Vrednost kolekcionarskih zlatnika predstavlja kombinaciju vrednosti samog metala i kolekcionarske vrednosti zlatnika, pa je stoga znatno viša od same vrednosti materijala od kojeg je zlatnik napravljen. Vrednost samog metala je obično lako odrediti. Ali da bi se pravilno odredila kolekcionarska vrednost potrebno je solidno znanje. Kolekcionarski zlatnici su znatno manje likvidni od investicionih, a razlika između njihove kupovne i prodajne cene je znatno veća, što je po investitora nepovoljno. Kolekcionarski zlatnici i medalje popularni su pokloni za prijatelje i rođake, a naročito u posebnim prilikama kao što su venčanja i krštenja. Za razliku od medalja, zlatnici su zvanično sredstvo plaćanja koje je moglo ili još uvek može da se koristi kao sredstvo plaćanja u zemlji u kojoj je izdato. Zato zlatnici uvek nose apoen u valuti države proizvodnje i nominalnu vrednost.

Da zaključimo, argumenti u korist investiranja u fizičke dragocene metale su brojni. Poluge i investicioni zlatnici su naročito pogodni za to.

Čuvanje

I kada je reč o čuvanju zlata, srebra i platine postoje argumenti za i protiv koje treba pažljivo proceniti. Diversifikacija ne smanjuje rizik samo kada je reč o samoj investiciji, već se taj pojam odnosi i na čuvanje. U tom smislu najpopularniji izbor za čuvanje zlata je i dalje sef. Zakup malog sefa košta oko 80 do 100 evra godišnje, a obično se plaćaju i jednokratna naknada i osiguranje. Značajnu manu ovog načina čuvanja predstavlja činjenica da je sefu moguće pristupiti isključivo tokom redovnog radnog vremena banke. To je naročito nezgodno u trenucima kriza kao što su masovno podizanje depozita od strane građana ili zatvaranje banaka. Ovo se obično rešava zakupom sefa kod privatnih pružalaca te usluge, ali troškovi su u tom slučaju obično viši. Zlato se može čuvati i u kućnom sefu. U tom slučaju važno je da sef bude na tajnom mestu i da njegov sadržaj bude adekvatno osiguran.