Koliko košta gram zlata?

Čovekova fascinacija zlatom seže daleko u prošlost. Plemenita struktura, kvalitet, estetika, nepromenljivost i to što se retko pronalazi u prirodi samo su vrh ledenog brega, odnosno samo su neki od razloga zašto ovaj plemeniti metal ima tako važnu ulogu u našim životima. Zlato je, upravo zbog svih svojih karakteristika, ali i postignutog opšteg konsenzusa kroz vekove uticalo na živote miliona ljudi, menjalo tok istorije kroz politiku i ekonomiju. I to se dešava i dan danas. Zlato predstavlja simbol večnosti, deo je najskupljih umetničkih dela, pojavljuje se u svim religijama i na taj način utkano je u ne samo u istoriju, kulturu, već i u samu ljudsku srž, mentalitet, razmišljanje. 

Analiza faktora koji utiču na cenu grama zlata kroz istoriju

Prilikom određivanja cene grama zlata uvek se moraju u obzir uzeti i ostali faktori, od kojih to zavisi. Opšte je poznato da celokupna globalna ekonomska situacija utiče na cenu grama ovog plemenitog metala. Uz to naravno i ide i politička stabilnost, odnosno nestabilnost, i naravno kao treći faktor koji može da utiče, jeste inflacija. Dodatno, ono što je jako važno znati jeste da zlato menja cenu tokom vremena, ali ne u velikoj meri. Sa druge strane njegova vrednost je nepromenjena, čak je vremenom sve veća i to posebno u kriznim periodima. Svesni smo kako novac lako može da izgubi vrednost, ali ne i zlato koji je uvek reper za vrednost. 

Ukoliko biste nas u ovom trenutku pitali koliko košta gram zlata, mogli bismo da vam kažemo da se cene kreću između 50 i 60eur. Ukoliko posmatramo istoriju cena zlata, korisno je spomenuti 1980-u godinu kada je istorija beležila ogromnu ekonomsku nestabilnost, kao i prilipno visoku inflaciju. Tada je zlato dostiglo svoj istorijski maksimum i cena je bila 850 dolara po unci. Pre nekih desetak godina, kada smo imali opet situaciju finansijske krize, zlato je dostiglo cenu 1.900 dolara po unci. I najsvežiji primer, kojeg se svi dobro sećamo, jeste period pandemije 2020. godine, kada zlato ponovo postalo sigurna luka usled najvećeg krize i osećaja nesigurnosti u novijoj istoriji. Tada je zlato dostiglo cenu od 2.000 dolara po unci. Kada govorimo o najnižoj ceni zlata, moramo se prisetiti kraja 19. i početka 20. veka kada je nakon industrijske revolucije, cena zlata značajno pala i kretala se od 20 do 30 dolara po unci.

Ponuda i potražnja

Činjenica je da je ovaj plemeniti metal traženiji u kriznim vremenima, ali je vrlo interesatno kako se nekada dobijao, a kako se dobija danas. Na samim počecima ljudske fascinacije, zlato se dobijalo iz peska, ali ne bilo kakvog peska, već zlatonosnog peska. Taj pesak je nastajao prilikom raspadanja zlatonosnih stena, koje su bile ispirane prirodnim vodama. I danas se jedan deo zlata dobija na taj način. Najklasičniji način potrage za ovim plemenitim metalom jeste rudarska proizvodnja i svaka zemlja ima svoj razvijen sistem. Međutim, imajući u vidu činjenicu da na svetu postoji preko 80.000 tona, recikliranje je proces u koji se isto tako mnogo ulaže. Topi se stari nakit i elektronika i stvara se ono što je u tom trenutnu najpotrebnije. Zlato je takođe dostupno u zlatnim rezervama centralnih banaka. I u trenutku kada one odluče da ga prodaju ili kupe, to i te kako utiče na celokupnu globalnu situaciju kada je ovaj pelemeniti metal u pitanju. Ono što dodatno može uticati na ponudu i potražnju jesu i sami geopolitički faktori. Sankcije, različiti trgovinski sporazumi i te kako mogu da utiču da se poveća ili smanji njegova dostupnost na tržištu. Jednu od bitnijih uloga u celom ovom procesu igraju naravno i investitori i trgovci. 

Zlato je oduvek predstavljalo sigurnu luku 

Evidetno je da cena svih plemenitih metala raste u nesigurnim vremenima. To je zbog toga što uvek, prirodno, mora postojati neka sigurna luka u turbulentnim periodima. Prirodne katastrofe, ratovi, nepogode sa sobom povlače i ekonomsku nesigurnost, koju smo svi vrlo dobro osetili na svojoj koži tokom pandemije. Tada smo imali slučaj, da su se i pored postojanja novih virtuelnih valuta, za koje vlada veliko interesovanje, ljudi okrenuli zlatu kao sigurnoj luci. Uz ekonomsku nestabilnost uvek ide i inflacija, a glavni zaštitnik u vremenima inflacije jeste upravo zlato. Kada god je tokom inflacije padala vrednost domaće valute, cena zlata je rasla. Zlato je sigurna luka i kada dođe do bilo kakvih geopolitičkih tenzija, a svesni smo da takve tenzije mogu biti izazvane u bilo kom trenutku, posebno kada su velike sile uključene u određene vrste sukoba. Pored zlatnih poluga, rezervi koje imaju određene države, kao i nakita kojeg takođe ima u velikoj meri širom celog sveta, ono što veoma utiče na njegovu potražnju i što može uticati to koliko košta gram zlata, tačnije njegovu cenu jeste i tehnološka upotreba. Ovaj plemeniti metal se koristi u proizvodnji elektroničkih komponenti i od te potražnje zavisiće i njegova cena. 

Zlato vs. kripto valute 

Ne možemo, a da se ne dotaknemo teme kripto valuta, pogotovo jer imamo veliki broj ljudi koji veruje u ovaj sistem i zapravo i te kako radi na njemu. Da li su kripto valute budućnost o tome ne možemo da pričamo u ovom trenutku, posebno ne zato što nam naša bliska prošlost pokazuje da se u vremenima pandemije niko nije okrenuo kriptovalutama, već su se svi okrenuli zlatu. Nepobidna činjenica je da zlato ima stabilnost, pored vrednosti, tako da ga zaista čini neprikosnovenim. Zlato je tradicionalno stabilno sredstvo, ono je utočište u kriznim vremenima, dok kripto valute, imaju ogromnu fluktuaciju cena i zapravo uopšte nisu stabilne. Sa druge strane, ne treba mnogo polemisanja na temu da je zlato fizička opipljiva roba, dok su kripto valute sa druge strane digitalne i vrlo lako, mnogo lakše od zlata se mogu ukrasti. Tržište plemenitih metala, pa i zlata je regulisano i o tome se i te kako vodi računa, dok je kripto tržište još uvek nedovoljno ispitano. 

Cena grama zlata će se uvek menjati, to je činjenica. Istorija nas uči da ukoliko ulažemo, ne samo u zlato, već i u druge plemenite metala i ukoliko vodimo računa o tome, da nikada nećemo pogrešiti. Cena zlata poslednji put abnormalno je pala na prelazu između dva veka i to na prelazu između 19. i 20. veka. Od tada, svedoci smo da cena grama ovog plemenitog metala uvek raste, pogotovo u situacijama ratova, nestabilnosti i geopolitičkih previranja. Dobra stvar koju treba takođe imati u vidu jeste da se godišnje proizvode oko 1000 tona zlata, a da se procenjuje da je ukupna vrednost zaliha na svetskom nivou približno 70 milijardi dolara. Naravno da je najveći deo toga u velikim zlatnim polugama i zlatnom novcu i da je najveći deo u bankama. Ukoliko banke čuvaju svoj novac u zlatu, to je dovoljan razlog da se i mi kao pojedinci zapitamo koji je najbolji način čuvanja našeg novca.