Zlatne rezerve zemalja Jugoistočne Evrope: Šta nas čeka nakon rekordnih akumulacija?

Događaji iz protekle decenije donekle su promenili percepciju zlata u regionu Jugoistočne Evrope, čineći od njega mnogo više od tradicionalnog simbola bogatstva i sigurnosti. Podaci iz centralnih banaka i međunarodnih finansijskih institucija pokazuju da su zemlje Balkana poslednjih godina ostvarile istorijske rekorde u akumulaciji zlatnih rezervi. Srbija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija – svaka država je ubrzala kupovinu tog plemenitog metala.

Postavljaju se logična pitanja: Šta je okidač za ovakav zaokret i može li ovo investiranje u zlato dugoročno stabilizovati njihove ekonomije, ili je reč samo o privremenom odgovoru na globalne šokove i rizike?

Trendovi akumulacije zlata na Balkanu

Statistički podaci po zemljama

Svaka od zemalja Jugoistočne Evrope razvijala je svoju strategiju upravljanja deviznim rezervama,  a zlatne poluge su u sve većoj meri prepoznate kao ključni oslonac:. Evo nekoliko podataka koji oslikavaju ovaj fenomen:

• Srbija je do sredine 2024. godine povećala zlatne rezerve na oko 39 tona, u odnosu na 17 tona pre deset godina.

• Hrvatska (pre ulaska u evrozonu) imala je oko 13 tona, a danas se oslanja na druge instrumente nakon prenosa dela zaliha Evropskoj centralnoj banci.

• Rumunija je na impresivne 104 tone, dok je Bugarska nešto ispod 40 tona.

• Bosna i Hercegovina drži oko 3 tone, a Severna Makedonija i Albanija kreću se između 2 i 7 tona.

Posmatrajući regionalno, zbirne rezerve su godinama rasle, posebno od 2020. kada su globalne neizvesnosti podstakle potražnju za sigurnim hartijama — od zlatnih pločica do zlatnih dukata.

Linijski grafikon: rast rezervi od 2013. do 2024.

Na osnovu podataka Svetskog saveta za zlato, sledeći linijski grafikon prikazuje kako su rezerve zlata evoluirale u prethodnoj deceniji u izabranim državama.

Linijski grafikon rasta zlatnih rezervi

Zapaža se nagla ekspanzija, posebno u Srbiji i Rumuniji, od 2018. godine nadalje, što se poklapa sa globalnim neizvesnostima i valom inflacije koji je zahvatio svet posle pandemije.

Ključni razlozi za rekordni rast rezervi

Inflacija i devalvacija valuta

Strah od gubitka vrednosti lokalnih valuta i rast cena energenata podstakli su vlade i centralne banke regiona da veći deo deviznih rezervi ulože u investiciono zlato. 

U periodima kada dinar, leva, lek ili marka brzo gube vrednost spram evra ili dolara, zlato deluje kao sidro stabilnosti.

Diverzifikacija deviznih rezervi

Odluka da se veći deo deviznih rezervi investira van standardnih instrumenata (evro, dolar, švajcarski franak) proizlazi iz lekcija naučenih u prethodnim krizama. Zlato ne nosi direktan kreditni rizik i nije podložno sankcijama, što je sve češće relevantno u nesigurnom globalnom okruženju.

Iskustva iz proteklih sankcija pojedinim državama pokazala su koliko je važno imati rezerve „izvan“ tuđeg sistema.

Geopolitička nesigurnost

Zavisnost regiona od uvoza energenata iz Rusije i opšta geopolitička nestabilnost dodatno su objašnjenje ovog trenda. Izbijanje sukoba u Ukrajini, napetosti na Bliskom Istoku i tenzije između Kine i SAD-a doprineli su „bežanju“ kapitala u zlato.

Stručnjaci naglašavaju da je i iskustvo Mađarske i Poljske, koje su masovno povećale svoje rezerve zlata, motivisalo zemlje Jugoistočne Evrope da slede sličan primer.

Monetarna politika: efekti i ograničenja

Uticaj na kamatne stope i kreditni rejting

Veća zaliha zlata povećava otpornost ekonomije na eksterne šokove i može direktno uticati na niže premije rizika koje investitori traže pri kupovini državnih obveznica. Stabilna i predvidiva monetarna pozicija države, oslonjena na zlato, vodi nižim kamatnim stopama i olakšava zaduživanje.

Povećanje poverenja investitora

Snažan signal koji centralne banke šalju akumuliranjem zlata ogleda se u rastu poverenja međunarodnih i domaćih investitora. Takva strategija često utire put rastu stranih investicija, ali i pomaže očuvanju postojećih depozita i štednje u zemlji.

Rizik od prevelike koncentracije imovine

Sa druge strane, postoji i opasnost od preteranog oslanjanja samo na zlato, uz zanemarivanje ostalih mogućnosti diverzifikacije. Praktičan primer: nagli pad cene zlata na svetskim berzama može u kratkom roku umanjiti realnu vrednost rezervi i izazvati nesigurnost.

Fact box: Udeo zlata u deviznim rezervama (procene za 2024.)

*Hrvatska je prenosom većeg dela rezervi na Evropsku centralnu banku u toku procesa pristupanja evrozoni izmenila strukturu svojih zaliha.

Širi uticaj: geopolitika i investicije

Pregovaračka pozicija naspram EU i MMF

Veće zlatne rezerve pružaju stabilniju i samouvereniju osnovu za pregovore sa međunarodnim finansijskim institucijama, poput EU i MMF. Države sa proaktivnom politikom rezerve zlata često dobijaju povoljnije kreditne rejtinge i uslove zaduživanja, a u kriznim situacijama zlatne poluge se mogu koristiti kao kolateral ili zalog za hitnu likvidnost.

Ovakva strategija dovela je do toga da se, na primer, Srbija i Bugarska više ne percipiraju isključivo kao ekonomije u tranziciji, već kao ozbiljni učesnici na globalnom finansijskom tržištu.

Efekti na regionalno tržište obveznica

Povećanje zlatnih rezervi može značajno da utiče na prinose državnih obveznica – smanjujući premiju rizika, ali i povećavajući interesovanje institucionalnih investitora.

Tabela: Prinosi pre i posle povećanja zlatnih rezervi

Iako je više faktora uticalo na ovaj pad, stručnjaci su saglasni da sigurne rezerve zlata imaju važnu ulogu u izgradnji poverenja prema balkanskim suverenim dužničkim papirom.

Scenariji razvoja i preporuke

Gde vodi nastavak rekordnih akumulacija?

Analitičari širom Evrope izdvajaju tri osnovna scenarija:

1. Optimistički Cene zlata nastavljaju da rastu kako globalna tražnja raste, a zemlje Jugoistočne Evrope, uz podršku robusnih rezervi, uspešno privlače nove investicije i ostvaruju makroekonomsku stabilnost.

2. Realistički Tržište zlata beleži blage oscilacije oko trenutnih nivoa, dok zemlje regiona nastavljaju sa postepenim diverzifikacijama, ali i dalje tretiraju zlato kao osnovu dugoročne stabilnosti.

3. Pesimistički Dolazi do nagle destabilizacije globalnog finansijskog sistema, pada cena zlata ili nepredviđenih eksternih šokova što remeti bilanse centralnih banaka i izaziva potrebu za hitnim reakcijama.

Saveti i strategije za investitore

Za one koji žele da se uključe u rastući sektor zlata i povezanih hartija od vrednosti, preporučuje se sledeće:

• Pratiti makroekonomske pokazatelje i pravovremeno reagovati na nagle promene cene zlata.

• Diverzifikujte portfolio kroz ETF-ove, zlatne pločice ili zlatne dukate.

• Iskoristiti poreske olakšice i stabilan regulatorni okvir (gde postoji) za ulaganje u fizičko investiciono zlato.

Zaključak

Zemlje Jugoistočne Evrope su u protekloj deceniji značajno ojačale svoje zlatne rezerve, što im je omogućilo veću monetarnu stabilnost i diverzifikaciju portfolija. Dok Srbija i Rumunija prednjače po količinama, sve države regiona pokazuju sličan trend usled geopolitičkih i inflacionih pritisaka.

Kontaktirajte nas ukoliko vam je potrebna personalizovana konsultacija ili dodatne informacije o strategijama upravljanja zlatnim rezervama.