Zlato u kriznim vremenima

Javni dug

U periodima kada državna privreda trpi negativne posledice inflacije ili krize javnog duga, zlato je prvi izbor investitora. Već nekoliko godina industrijski razvijene države imaju najviši nivo javnog duga u istoriji mirnodopskog perioda. Do povećanja javnog duga doveli su strukturni disbalans između prihoda i rashoda, kao i demografske promene, zbog čega je došlo do zastoja u nastojanjima da se javni dug smanji. Javni dug Sjedinjenih država je u osamdesetim godinama prošlog veka još uvek stajao na visini od 1 biliona dolara, dok je 2021. godine već dostigao iznos od skoro 30 biliona dolara. Da bismo stvari postavili u perspektivu, ukoliko pretpostavimo da je cena zlata 60.000 dolara po kilogramu, to bi odgovaralo količini zlata od nešto manje od 500.000 tona, što je mnogostruko više od ukupno iskopanog zlata kroz istoriju. Javni dug će, usled strukturnog disbalansa između prihoda i rashoda, kao i dubokih demografskih promena, nastaviti da raste i biće teško smanjiti nivo duga.

Kamatne stope

U periodima naglog rasta duga, kamatne stope praktično stoje u mestu. Ova pojava se objašnjava time što su u poslednjih nekoliko decenija kamatne stope pale na najniži nivo u istoriji, pa dužnici mogu da refinansiraju stare dugove novim kreditima po sve nižim kamatnim stopama. U tom smislu bi svaki pokušaj podizanja kamatnih stopa doveo do znatno viših iznosa obaveza dužnika. Čak i u relativno konzervativnom scenariju, otplata kamata u SAD će u 2051. godini već dostići 8,6% BDP, što odgovara gotovo jednoj trećini ukupnog poreskog prihoda SAD.

U periodima naglog rasta duga, kamatne stope praktično stoje u mestu. Ova pojava se objašnjava time što su u poslednjih nekoliko decenija kamatne stope pale na najniži nivo u istoriji, pa dužnici mogu da refinansiraju stare dugove novim kreditima po sve nižim kamatnim stopama. U tom smislu bi svaki pokušaj podizanja kamatnih stopa doveo do znatno viših iznosa obaveza dužnika. Čak i u relativno konzervativnom scenariju, otplata kamata u SAD će u 2051. godini već dostići 8,6% BDP, što odgovara gotovo jednoj trećini ukupnog poreskog prihoda SAD.

Malo je mogućih načina za izlazak iz ove zamke. Jedan od njih je rast, a drugi drastično smanjenje budžeta i mere štednje, kao i više poreske stope ili redovne doze tzv. ‘finansijske represije’. Jedan od najvažnijih ciljeva finansijske represije je da se nominalne kamatne stope održe ispod nivoa stope inflacije (ekvivalent negativnih realnih kamatnih stopa). To snižava iznos kamate koji država mora da otplati i doprinosi stvarnom smanjenju tereta duga. Ali dok jednom ne smrkne, drugom ne svane: štediše širom sveta zbog ovoga gube oko 100 milijardi evra godišnje. Kako god bilo, izgleda da će kamatne stope u narednim godinama ostati niske, baš kao i realne kamatne stope. Upravo ovaj trend predstavlja veoma pozitivno okruženje za cene zlata.

Prezaduženost i inflacija

Prezaduženost je često tek druga strana medalje inflacije. Iako se izraz ‘inflacija’ danas uglavnom koristi kao sinonim za rast potrošačkih cena, važno je razjasniti ovu semantički nepreciznu upotrebu. Ovaj izraz, čiji je koren latinski glagol ‘inflare’, što znači nadimanje, danas se odnosi konkretno na rast količine novca u opticaju, koji u konačnici dovodi do rasta potrošačkih cena i cena uopšte.

U današnje vreme, centralne banke određeni nivo inflacije cena doživljavaju kao znak zdrave ekonomije. Politike Evropske centralne banke za Evrozonu usmerene su ka tome da se gubitak kupovne moći zadrži na 2%. Ipak treba imati na umu da gubitak od 2% godišnje u roku od 20 godina dovodi do akumuliranog gubitka kupovne moći od oko 50%. 

Sistem fiat valuta

Naročito je lako povećati količinu novca u opticaju u kontekstu neobezbeđenog ‘sistema fiat valuta’. Od kolapsa Bretonvudskog sistema 1971. godine, praktično sve svetske valute su potpuno neobezbeđene. Pre toga su vrednost i kupovna moć svake valute bile - bar delimično - obezbeđene rezervama zlata.

Jednostavno rečeno, ono što se dešava jeste da centralne banke povećavaju količinu novca u opticaju kupovinom javnog duga u vidu državnih obveznica novim novcem koji štampaju. Brojne studije su pokazale da je rast količine novca u opticaju, a time i rast potrošačkih cena, znatno veći u sistemima fiat valuta nego u onima čije su valute obezbeđene zlatom. Američki ekonomisti Rolnik i Weber su u svojoj sveobuhvatnoj studiji dokazali da je prosečna stopa inflacije u sistemima fiat valuta 9,2%, a u sistemima u kojima postoji zlatni standard - samo 1,8%.

Zlato čuva kupovnu moć

Postoje mnoge dugoročne uporedne studije koje dokazuju da zlato čuva kupovnu moć uprkos svim krizama kroz koje je tokom vekova prošlo. Tako je, na primer, prema Starom zavetu, u Vavilonu u 6. veku pre nove ere za jednu uncu zlato moglo da se kupi 350 vekni hleba. Ta cena je uglavnom ista i danas. Ali najekstremniji primer iz prošlog veka, vreme hiperinflacije u Nemačkoj 1923. godine, pokazuje da je za 500 grama zlata mogla da se kupi čitava jedna stambena zgrada. Iako je verovatnoća da će se zastrašujući duhovi hiperinflacije ponovo vratiti u Evropu u bliskoj budućnosti veoma mala, navedeni primer ilustruje pogodnost žutog metala kao čuvara vrednosti i njegov značaj kao stabilnog kamena temeljca uravnotežene investicione strategije.

Nikola Kopernik je pre više od 500 godina u svom "Traktatu o novcu" napisao sledeće: "Iako se boljkama koje su oduvek bile uzrok propadanja kraljevstava, kneževina i republika ne zna broja, sledeće četiri su (po mojem sudu) najozbiljnije: nesloga među građanima, visoka stopa smrtnosti, sterilna zemlja i pad vrednosti novca. Prve tri su toliko očigledne da svako prepoznaje štetu koju prouzrokuju; ali četvrtu, koja je u vezi sa novcem, primeti tek mali broj veoma promišljenih ljudi, jer ne deluje odjednom, jednim udarcem, već postepeno ruši vlade, i to skriveno i podmuklo."

Zlato se u prošlosti, a naročito u periodima slabljenja privrede, pokazalo kao izvrstan i pouzdan čuvar vrednosti. Zlato ostaje zlato, i u dobrim i u lošim vremenima.