Zlato - taj neverovatni metal

Ni jedan drugi element nije za čovečanstvo imao takvu privlačnu moć kao zlato.

Od prapočetka vremena, oko ovog dragocenog metala istkano je živo tkivo priča i mitova. Zlato je postiglo kultni status u svim vodećim kulturama i igralo značajnu ulogu u većini uticajnih religija. I danas na svim kontinentima predstavlja voljen i tražen materijal koji je oličenje stabilnosti i bogatstva i simbol moći i lepote.

Zlato već hiljadama godinama nimalo ne gubi na privlačnosti. Prema istorijskim zapisima, prvi put je korišćeno za izradu nakita i trampu pre više od 7.000 godina. Zahvaljujući njegovom očaravajućem sjaju smatrali su ga poklonom bogova i vrlo brzo uključili u rituale. U kulturi Inka samo je kralj imao pravo da nosi zlato jer se smatrao direktnim potomkom sunca. U starom Egiptu, zlato je bilo rezervisano za faraone i sveštenike. U antičkom svetu zlato se često nazivalo "sunčevim suzama" ili "krvlju i mesom bogova".

Prvi zlatnik iskovan je tokom vladavine kralja Kreza u Lidiji 550. godine pre nove ere. Krez je na ovaj način pokušao da zadobije poverenje naroda i svojih partnera u trgovini i da učvrsti dominaciju Lidijskog carstva. Zlato se u Bibliji pominje više od 400 puta.

Kako je zlato postiglo ovaj idealni status?

Krucijalni faktor za nastanak kultnog statusa zlata bila su njegova brojna izuzetna fizička i hemijska svojstva. Zlato je element sa atomskim brojem 79 u periodnom sistemu elemenata. Simbol zlata je AU, od latinske reči aurum. Pripada grupi teških metala i poseduje veoma veliku gustinu, mek je, sjajan žut dragoceni metal. Reč zlato potiče od indogermanske reči "ghel", koja znači i "sjajan" i "žut".

Zlato se lako obrađuje i izuzetno je kovno. Na primer, jednan gram zlata može se izvući u žicu dugu 150 metara ili iskovati u listove debljine desethiljaditog dela milimetra. Zlato ne rđa i odličan je provodnik elektriciteta. Srebro, koje ima bolja termalna i električna svojstva, brzo korodira i gubi sjaj, dok zlato niti gubi sjaj niti tamni. Zlato se kombinuje sa drugim metalima i gradi niz legura.

Neverovatno je otporno kako na baze tako i na kiseline. Rastvara se samo u carskoj vodi, smeši azotne i hlorovodonične kiseline, halogenim elementima hloru, bromu i jodu, te natrijum cijanidu. Sa svojom tačkom topljenja od 1.063 stepena celzijusa i visokom hemijskom stabilnošću, zlato je praktično neuništivo. Skoro svaki predmet od zlata koji je ikada napravljen još uvek postoji.

Procenjeno je da je tokom čitave istorije ljudskog roda iz zemlje iskopano oko 200.000 tona zlata. To je ekvivalent kocke sa stranicama dužine 21,9 metara.

Do pre samo nekoliko decenija, praktično sve najvažnije nacionalne valute bile su bar delimično obezbeđene zlatom i njihova vrednost je zavisila od cene zlata.  Čak i danas, centralne banke vodećih zemalja koriste zlato kao valutnu rezervu. Količina zlata u posedu centralnih banaka iznosi oko 34.000 tona, dok je oko 93.000 tona pretvoreno u nakit. Umetnička dela od zlata teška su oko 18.000 tona, a preostale 43.000 tona su u privatnom vlasništvu u formi zlatnih poluga i zlatnika iskovanih za potrebe investiranja.

Zbog njegovog mitskog statusa, izrada zlata na veštački način dugo je bila san čovečanstva. "Veliko delo" (Magnum opus) je srednjevekovni alhemijski izraz koji se odnosio na uspešnu transformaciju neke nedragocene materije, kao što je, na primer, olovo, u zlato. Alhemičari su verovali da će, uz pomoć filozofskog kamena, napraviti zlato, a time i ostvariti besmrtnost. Uprkos današnjoj naprednoj tehnologiji i ekonomskoj efikasnosti, još uvek smo veoma daleko od mogućnosti da proizvedemo zlato na veštački način.