Zlato kao investicija

Kad god se u našim krugovima pokrene razgovor o zlatu kao investiciji, odmah se pokaže da je u pitanju tema koja izaziva veoma burna osećanja. Izgleda da postoje dve struje: ljubitelji i protivnici zlata. Ali mnogi argumenti obe ove strane zasnovani su na nesporazumima i ukorenjenim mitovima koje ćemo u ovom članku nabrojati i analizirati.

Koji je, sa ekonomske tačke gledišta, značaj investiranja u zlato nasuprot drugim oblicima ulaganja? Ulaganje u zlato očigledno nije isto kao ulaganje u razne forme takozvanog produktivnog kapitala, kao što su akcije. Za razliku od investicija u akcije, zlato ne ostvaruje dodatu vrednost preko inovacija, istraživanja i razvoja. Uspešna preduzeća stvaraju dodatu vrednost učešćem u profitabilnim preduzetničkim aktivnostima koje investitorima donose nagrade u vidu dividendi. Ali akcionari preuzimaju na sebe rizike poslovanja i u najgorem slučaju mogu da izgube čak i čitav svoj kapital.

Ulaganja u formi hartija od vrednosti i obveznica sa fiksnim prinosom smatraju se relativno sigurnim ulaganjima od čije se zarade ipak isplaćuje i dividenda. Ali čak i ovde postoje elementi nesigurnosti za ulagače, kao što je rizik fluktuacija kamatne stope tokom životnog veka hartije od vrednosti obezbeđene imovinom, koji nije nimalo beznačajan. Često se zanemaruje i rizik neizvršenja obaveza na tržištu obveznica. Opšte pravilo glasi da je stopa prinosa utoliko viša ukoliko je veći rizik neizvršenja obaveza. Stoga se stopa prinosa na ulaganje može smatrati i premijom rizika u slučaju neizvršenja obaveza. Sa pravne tačke gledišta, investitor ima pravo isticanja zahteva prema dužniku. Iako je mogućnost da poverioci u jednoj državi izgube kapital ili deo kapitala koji su uložili danas veoma mala, postoje brojni primeri iz prošlosti koji svedoče da se to ipak događa.

S druge strane, posedovanje zlata je svojina u najčistijoj formi. Nasuprot obveznicama sa fiksnom stopom prinosa, treća lica nemaju mogućnost da ističu nikakve zahteve. Zlato nosi nula odsto preduzetničkog rizika i nikada se neće obezvrediti. To je ujedno i ekonomsko objašnjenje za činjenicu da se na zlato na isplaćuje nikakva kamata. Upravo ta činjenica predstavlja garanciju kvaliteta zlata. Suprotno tome, kada je reč o obveznicama može se slobodno reći da će kamata koja se plaća na obveznice biti utoliko viša ukoliko je bonitet izdavača obveznica lošiji. Zlato se stoga može videti i kao izdavač najvišeg stepena boniteta i pouzdanosti, koji nikada neće otići pod stečaj. Kao vlasnici i držaoci zlata možemo biti sigurni da se postojeće rezerve zlata ne mogu u kratkom roku povećati usled efekata inflacije (videti članak Zlato kao imovina u portfoliju). Posmatrano kroz istoriju, ukupna količna zlata u opticaju povećava se paralelno sa privrednom aktivnošću. To je još jedan razlog zašto je zlato ostalo stabilna investicija čija se kupovna moć već generacijama ne smanjuje. Cena unce zlata danas približno odgovara ceni izrade odela po meri. U starom Rimu, vrednost unce zlata odgovarala je ceni toge. Ovaj primer odlično ilustruje izuzetnu dugoročnu stabilnost vrednosti ovog dragocenog metala.

Kratkoročno i srednjeročno posmatramo, treba očekivati znatne varijacije u vrednosti zlata i treba ih uzeti obzir prilikom ulaganja. Često se kaže da je zlato visoko spekulativna i volatilna investicija. Kada uporedimo raspon fluktuacije (takozvanu volatilnost) zlata sa rasponom fluktuacije drugih vrsta investicija, postaje očigledno da je zlato sve samo ne izuzetno volatilno. U poslednjih deset godina, volatilnost Dow Jones indeksa bila je oko 16%, a volatilnost zlata tek 12%. Ove cifre je potvrdila i studija koju je sproveo Svetski savet za zlato. Slično tome, raspon fluktuacije cena zlata u poslednjih 20 godina bio je znatno niži od fluktuacija cena sirove nafte, drugih dragocenih metala, robnog indeksa GSCI i većine akcija. Ipak i te, manje fluktuacije cena zlata treba uzeti u obzir i ne treba ih potcenjivati, naročito kada je reč o kratkoročnim ulaganjima.

Zlato je ozbiljna, dugoročna investicija koja je pogodna za investitore u bilo koje vreme, a ne samo u vremenima hiperinflacije i kriza bankarskog sistema. Istorijski značaj zlata i njegova ograničena ponuda čine kupovinu zlata popularnom hedžing strategijom u situacijama rastuće inflacije, a naročito kada kamatne stope ne mogu da nadoknade gubitak kupovne moći valuta. Naravno, treba uvek poštovati fundamentalno pravilo investiranja - ne stavljaj sva jaja u jednu košaru. Ali u okviru izbalansiranog portfolija, zlato može da posluži kao odlična polisa osiguranja sa zanimljivim efektima diversifikacije. Malo je investicija u istoriji ljudskog roda koje su sačuvale vrednost hiljadama godina. Potpuno napuštanje zlata kao investicije nije ništa drugo do nepoznavanje istorije.