ZAŠTO JE DOBRO ULAGATI U INVESTICIONO ZLATO I KAKVA SU KRETANJA NA TOM TRŽIŠTU

Izvor: https://www.mojnovisad.com/vesti/zasto-je-dobro-ulagati-u-investiciono-zlato-i-kakva-su-kretanja-na-tom-trzistu-id38776.html

Neizvesnost koju je donela pandemija Kovida-19, direktne novčane pomoći od strane država širom sveta i istorijski niske kamatne stope uslovi su koji su doveli do povećanja interesovanja za ulaganje u investiciono zlato i u Srbiji.

U beogradskoj firmi Zlatni Standard kažu da su to okolnosti koje su navele investitore da razmotre investiciono zlato kao relevantnu klasu imovine za ulaganje, svesni da se ne radi više o razmatranju nivoa fiksnih nominalnih prinosa (cilj: povrat na kapital), već da je nastupio period kada je jedna od primarnih tema očuvanje glavnice kapitala u nestabilnim makroekonomskim i geopolitičkim prilikama (cilj: povrat kapitala).

Analitičari iz Zlatnog Standarda ističu da se investiranjem u zlato pre svega čuva kupovna moć kapitala, što je kroz istoriju i dokazano, a očekuju da će kupovna moć evra uloženog u klasične bankarske proizvode (na primer a vista ili štedne depozite) za dve do tri godine biti značajno manja od evra investiranog u zlato. Iz Zlatnog Standarda navode i interesantan primer: "Davne 1942. godine, u Americi je prosečan nov automobil koštao 800 dolara, ili 23 unci zlata. Pošto je prosečni nedeljni prihod 1942. godine iznosio 40 dolara, trebalo je samo 20 nedelja da prosečan radnik zaradi dovoljno novca da kupi prosečan nov automobil. Krajem 2020. godine, prosečan nov automobil u Americi je koštao 37.000 američkih dolara ili 20 unci zlata – što je izraženo u zlatu pad od čak 15%. Budući da u Americi danas prosečni radnici zarađuju 700 dolara nedeljno, prinuđeni su da rade čitavu godinu da bi kupili nov automobil. Inflacija čini da se ljudi osećaju bogatiji, iako su siromašniji."

U čemu je prednost investicionog zlata

Prednosti investicionog zlata su relativno jednostavan transport, lako se čuva jer su proizvodi u težinskim denominacijama od 1 do 1.000 grama zlata relativno malih dimenzija, zlato je bankarskog kvaliteta – odnosno Fine Gold finoće 999,9 (24 karata), a troškovi se u suštini svode na zakup sefa na bezbednoj lokaciji. U odnosu na, primera radi, nekretnine, zlato nema konačan ekonomski život, ne plaća se porez na imovinu odnosno kapitalnu dobit, i generalno niži su troškovi vlasništva zlata. Od pre nekoliko godina, trgovina investicionim zlatom u Srbiji oslobođena je i od poreza na dodatu vrednost.

Kakva je situacija u Srbiji u odnosu na druge zemlje

U Zlatnom Standardu ocenju da tržištu investicionog zlata u Srbiji nedostaje pre svega likvidnost, kao što je slučaj, na primer, u Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj, gde sva lica, bez izuzetka, investicionim zlatom mogu rutinski trgovati na šalterima banaka ili kod "gold hendlera", to jest specijalizovanih dilera plemenitih metala.

Takav nivo razvijenosti tržišta u Srbiji još uvek ne postoji, ali vremenom će sigurno dostići i standarde razvijenih zemalja. Treba istaći da je zlato sa stanovišta relevantne regulative Narodne banke Srbije prvoklasni instrument obezbeđenja: što praktično znači da banke za ovu ili imovinu obezbeđenu zlatom ne treba da izdvajaju svoj relativno skup kapital; ipak, banke još uvek ne prepoznaju ovu priliku – kažu iz ove firme.

Veličinu tržišta zlata i predmeta od plemenitih metala u 2019. godini, na osnovu javno dostupnih informacija, analitičari Zlatnog Standarda procenjuju na oko 50 miliona evra.

– Od ovog iznosa, procenjujemo da je jedna trećina realizacije u formi investicionog zlata, dok je dve trećine nakit i ostali predmeti od plemenitih metala. Po mišljenju analitičara stopa rasta segmenta investicionog zlata u 2020. godini je bar 40% do 50%, a verovatno i daleko više – procenjuju u Zlatnom Standardu.

Iz Zlatnog Standarda ističu da je u martu i aprilu 2020. godine cena investicionog zlata značajno porasla jer su mnogi svetski proizvođači bili prinuđeni da privremeno obustave proizvodnju, a bilo je i značajnih logističkih prekida usled privremene obustave globalnog avio saobraćaja – sve ovo je dovelo skoro do obustave svih isporuka.

– Premije na fizičko zlato u maloprodaji su eksplodirale u tom trenutku: ko je imao zlato na stanju, bio je pobednik – to se jasno videlo u Beogradu i široj Srbiji – ističu sa trgovačkog deska Zlatnog Standarda.

Kažu da se u tom trenutku, kao i u trenutku uvođenja vanrednog stanja u Srbiji, osećala panika i strah pre svega kod klijenata fizičkih lica, i da su tipični kupci bili lica koja su izlazila iz bankarskih depozita i nekretnina, i deo svoje imovine pretvarala u fizičko zlato.

Lanci isporuke su se vremenom normalizovali, ali je u pandemijskoj 2020. godini iz meseca u mesec nastavljen snažan rast prometa, pa je tako zlato početkom avgusta dostiglo istorijski maksimum od oko 2.070 dolara po finoj unci, navode iz te firme.

– Domaće cene investicionog zlata prate globalne berzanske cene, uz relativno razumne margine koje, između ostalog, uzimaju u obzir troškove dopremanja zlata od proizvođača do krajnjih kupaca. Ishod američkih izbora i objavljivanje Kovid-19 vakcine početkom novembra uticali su negativno na cenu zlata, koja je registrovala pad sa oko 53 evra na 47-48 evra po gramu, a sada na otprilike tim nivoima čeka direkcione tržišne signale u smislu daljeg trenda cene – navode oni i dodaju:

– Jedan od faktora za umerenu stagnaciju cene zlata u poslednjih tri do četiri meseca je svakako i snažan rast cena kriptovaluta Bitcoin i Ethereum, koje su neki od kripto analitičara proglasili za "digitalno zlato".

Da biste se informisali o trenutnim kupoprodajnim cenama investicionog zlata, možete poslati upit i elektronskom poštom na adresu info@zlatnistandard.rs.

Ko su kupci investicionog zlata u Srbiji?

Kupci investicionog zlata u Srbiji su po broju više fizička nego pravna lica, dok je po vrednosti prometa situacija pola – pola.

– Kada govorimo o kupcima fizičkim licima, najčešće su to osobe koje se dobro sećaju perioda hiperinflacije i zamrznutih deviznih štednih uloga sa početka 90-tih godina. S druge strane, ima i ljudi koji se bave najmodernijim IT poslovima, a koji deo svog kapitala ulažu u zlato, a ne recimo u kriptovalute. Neki od kupaca prodaju nekretnine, pa novac stavljaju u zlato – a sve je više slučajeva da su kupci upravo odustali od ulaganja novca u nekretnine u korist ulaganja u zlato – kažu u Zlatnom Standardu.

U toj firmi kažu da je preporuka da kupci zlato, od ovog trenutka, drže minimalno 18 a optimalno 36 meseci, jer se u tom periodu mogu očekivati koristi od ulaganja.

– Kolike će te koristi biti, naravno, nije lako predvideti. Možda ih u apsolutnim iznosima i ne bude, iako je to malo verovatan ishod, ali je svakako za očekivanje da će zlato sačuvati kupovnu moć kada se poredi sa drugim klasama investicione imovine – smatraju oni.

Kad su kupci pravna lica u Zlatnom Standardu ih opisuju kao subjekte sa suficitom likvidnih sredstava, koji žele da budu proaktivni u upravljanju likvidnošću pre svega jer vide da dekretni novac (dinari i valute) imaju nominalne prinose koji, kada se koriguju za stopu inflacije, u stvari znače negativne realne prinose – odnosno realnu eroziju kapitala.

– Sa oko 15 milijardi depozita stanovništva u bankarskom sistemu, potencijal za razvoj tržišta u Srbiji je veliki, naročito u trenutku kada su realne kamatne stope negativne, a cene nepokretnosti pregrejane uzimajući u obzir da se, primera radi, iz prihoda od zakupa jedan stan u novogradnji može otplatiti za oko 30 do 40 godina, dok je sa komercijalnim nekretninama situacija još ekstremnija – što je jasan signal da smo u balon ekonomiji u određenim segmentima investicione aktive – kažu u Zlatnom Standardu.

Kakva su predviđanja?

Što se tržišnih i cenovnih projekcija tiče, analitičari u Zlatnom Standardu vide turbulentan period pred nama.

– Naše bazno očekivanje je da će sredinom ili u drugoj polovini ove godine, nakon što finansijski tržišta apsorbuju efekte fiskalnih stimulansa, doći do velike negativne vrednosne korekcije na globalnim finansijskim tržištima. Zlato, relativno posmatrano, očekujemo da se vrednosno koriguje u manjoj meri, i u kratkom roku, nego berzanski indeksi i da tako u znatnoj meri sačuva vrednost imovine onih koji ga imaju u svojim investicionim portfeljima – smatraju u Zlatnom Standardu i dodaju:

– Period nakon toga, po našem mišljenju, obeležiće ekonomska stagnacija uz bitno povišenu stopu inflacije, i u takvom ekonomskom okruženju očekujemo da će zlato, u periodu od dve do tri godine, biti jedna od najboljih investicija.