Rast realnih kamata i jak dolar utiču na tržišnu cenu zlata

Zlato po trenutnoj ceni od oko 1.800-1.820 dolara po finoj unci ima važnu ulogu u portfeljima investitora i štediša, uprkos tome što Federalne rezerve i Evropska centralna banka nastavljaju sa svojim agresivnim ciklusom zaoštravanja politika kamatnih stopa.

Ulaganje u zlato ima smisla, iako će na martovskom sastanku, koji bi trebalo da se desi za samo dve nedelje, američke Federalne rezerve verovatno ići sa povećanjem kamatnih stopa od 0,5%.

Kada su u pitanju predviđanja nivoa kamatnih stopa, mnogi analitičari smatraju da je pažljivo osluškivanje Federalnih rezervi manje bitno, i da prinos na dvogodišnju obveznicu američkog trezora sve govori. Nakon nedavnog govora guvernera Federalnih rezervi Džeroma Pauela, dvogodišnji prinos na američke obveznice porastao je iznad 5% po prvi put od 2007. godine.

Jedina stvar koja bi možda mogla da promeni restriktivan način razmišljanja američke centralne banke je negativno iznenađenje u podacima o zaposlenosti, čije je objavljivanje zakazano za petak, 10. mart. Taj scenario je, ipak, malo verovatan, s obzirom na to da je tržišni konsenzus da je američka ekonomija dodala više od 200.000 radnih mesta uz nisku stopu nezaposlenosti od 3,4 odsto u februaru.

Svest o deficitu u finansijama SAD je takođe nešto na šta treba obratiti pažnju ove i narednih godina. Teret duga i finansiranje otplate kamata postaju veoma vidljiv problem za SAD: američki trezor treba da pozajmi mnogo novca u narednom periodu, a istovremeno veliki deo duga dospeva u naredne tri godine – mnoge od tih obveznica su emitovane po kamatama od nula do 3%, a biće ih potrebno zameniti sa novim obveznicama čija će kamata biti u rasponu od bar 4% do 5%, a verovatno i više.

Nedavni podaci o i dalje veoma visokoj inflaciji u Evropi signaliziraju da će kamatne stope Evropske centralne banke ove godine porasti relativno više od američkih. Najnoviji podaci pokazuju da inflacija u EU još nije dostigla vrhunac. Glavni pokazatelj inflacije u Evrozoni ukazuje na to da se inflacija možda neznatno „hladi“ usled toplije zime i nižih cena energenata, ali osnovni indikatori inflacije ne pokazuju znake usporavanja, rastući iz meseca u mesec najbržim tempom od septembra 2022. da bi u februaru dostigla stopu od 5,6% na godišnjem nivou. Nemačka i Francuska prednjače po inflaciji u EU, dostižući 8,7% i 6,2% na godišnjem nivou u februaru. Tržište implicira da se terminalna stopa za Evropsku centralnu banku približava 6% (to jest kamatna stopa za koju tržište smatra da će biti potrebna da se inflacija stavi pod kontrolu), što sugeriše dodatno povećanje kamatnih stopa od oko 2% u narednom periodu.

Relativno gledano, monetarne politike Federalnih rezervi i Evropske centralne banke do druge polovine godine mogle bi da dovedu do slabljenja dolara, jer bi agresivnija Evropska centralna banka trebalo da ojača kurs evra. Dalja slabost dolara mogla bi da podigne cenu zlata.

Afinitet centralnih banaka prema zlatu će se verovatno nastaviti u toku cele 2023. godine. Kupovina zlata od strane centralnih banaka u januaru nastavila je trend koji je zacementiran u drugoj polovini prošle godine. Neto otkup je iznosio 31 tonu u mesecu. Najveći kupac bila je Turska, koja je svojim rezervama dodala 23,3 tone zlata, a prošle godine je bila i najveći kupac zlata, dodavši u rezerve 147 tona. Turska povećava udeo zlata u svojim rezervama centralne banke od 2013. godine: tokom poslednjih 10 godina, udeo njenih ukupnih rezervi u zlatu porastao je sa 3,9% na 27,6% na kraju 2022. godine. Centralna banka Kine takođe je uvećala svoje zlatne fondove u januaru, dodajući 14,9 tona. Moguće je da će centralne banke nastaviti da budu neto kupci zlata u 2023. godini, iako je malo verovatno da će nivoi dostići prošlogodišnji rekord od 1.135 tona neto kupovina.

Materijalni rizici od globalne recesije usled restriktivnih monetarnih politika i rizici od nepredviđenih geopolitičkih šokova i dalje su veoma povišeni, što su sve pozitivni katalizatori za cenu zlata.