Očekivano ubrzanje kupovina zlata od strane centralnih banaka sledeće godine

Očekuje se da će otkup zlata od strane centralnih banaka ponovo porasti 2021. godine, pri čemu će se Rusija i Kina možda ponovo vratiti na tržište.

Investicione banke Citigroup i HSBC Securities očekuju porast kupovine zlata od strane centralnih banaka sledeće godine nakon pada u toku 2020. godine.

Bloomberg je izvestio da bi se, po rečima investicione banke Citigroup, Rusija mogla vratiti na tržište narednog proleća, dok bi kineska centralna banka možda nastavila da dodaje u svoje rezerve zlata nakon američkih predsedničkih izbora.

Posle rekordnih godina 2018. i 2019., otkup zlata od strane centralnih banaka, iako i dalje jak, usporio je ove godine. Tokom prve polovine 2020. godine, neto otkup zlata od strane centralnih banaka iznosio je oko 233 tone. To je oko 39% manje u odnosu na prethodnu godinu. Niži tempo kupovina u 2020. godini je očekivan, s obzirom na obim kupovina zlata od strane centralnih banaka u 2018. i u 2019. godini. Ekonomski haos izazvan pandemijom koronavirusa takođe je bitno uticao na tržište.

Tražnja centralnih banaka dostigla je 650,3 tone prošle godine. To je bio drugi najviši nivo godišnjih kupovina u poslednjih pedeset godina, tek malo ispod neto kupovina u 2018. godini koje su iznosile 656,2 tone. Kako tvrdi telo World Gold Council, 2018. godina je obeležila najviši nivo godišnjih neto kupovina zlata od strane centralnih banaka od suspenzije konvertibilnosti dolara u zlato 1971. godine, odnosno drugi po veličini godišnji iznos od kada postoji evidencija.

„Neto kupovine centralnih banaka usporile su, ali su i dalje pozitivne, tako da ne postoji rizik da centralne banke postanu izvor pritiska na smanjenje cena kao što je to bio slučaj 90-ih godina“, rekao je za Bloomberg Bernard Dahdah, viši analitičar roba iz Natixis-a.

Ulazak Rusije i Kine na tržište značajno bi povećao potražnju centralnih banaka.

Početkom ove godine, Rusija je najavila da će zaustaviti kupovinu zlata od 1. aprila. Do jula se držala te odluke. Početkom aprila ruske banke zatražile su od Centralne banke Rusije da nastavi da kupuje zlato za svoje rezerve, pošto je pandemija koronavirusa zaustavila izvoz zlata. U pismu objavljenom 29. aprila, ruska centralna banka je rekla da u to vreme nije videla nikakvu potrebu da nasti sa kupovinom zlata, ali je dodala da će nastaviti da prati situaciju i na globalnom tržištu zlata i u bankarskom sektoru.

U međuvremenu, Narodna banka Kine u prvih deset meseci nije prijavila nijednu kupovinu zlata. Nije retkost da Kina bude tiha, a zatim iznenada najavi veliko povećanje rezervi. Kineska vlada je inače nagovestila da bi mogla izbaciti američke državne dužničke hartije od vrednosti iz svojih rezervi. Ne bi bio nikakav šok ako bi Kinezi američki dug zamenili zlatom.

Mnogi analitičari veruju da Kina drži daleko više zlata nego što javno obelodanjuje. Kao što je Jim Rickards istakao u Mises Daily 2015. godine, mnogi pretpostavljaju da Kina drži nekoliko hiljada tona zlata „vanbilansno“ u posebnom entitetu koji se zove Državna uprava za devize (SAFE). S obzirom na političku dinamiku i trgovinski rat koji je u toku, izgleda malo verovatno da su Kinezi iznenada prestali da povećavaju svoje rezerve zlata u 2016. godini.

Analitičari veruju da će potražnja za zlatom od strane centralnih banaka dugoročno ostati jaka, uzimajući u obzir da mnoge zemlje nastoje da smanje zavisnosti od američkog dolara.

„Široki tržišni pritisak da se kupuje zlato je očigledan, a usled dugoročnijeg trenda dedolarizacije i nastojanja da se diversifikuju rezerve “, rekao je za Bloomberg Aakash Doshi, šef roba za Severnu Ameriku u Citi Research.