Izraelsko-Palestinski rat i cena zlata: mogući scenariji koji bi mogli uticati na globalnu ekonomiju

Zlato se često smatra sigurnim utočištem tokom geopolitičkih nemira. Dakle, kako napetosti rastu između Izraela i Palestine, kako će taj sukob uticati na cenu zlata i svetsku ekonomiju?

Posledice Izraelsko-Hamaskog rata su značajne. To nije samo humanitarna kriza, posebno za Bliski istok, već je i geopolitički problematična situacija.

Već postoje zabrinutosti da bi se druge zemlje mogle uključiti u sukob. Ako do toga dođe, globalna ekonomija, već malo nestabilna zbog ruske invazije na Ukrajinu i uporne visoke inflacije, može skliznuti u recesiju.

To bi moglo uticati na investicije. Dakle, sada je odlično vreme da se obratite svom finansijskom savetniku kako biste razgovarali o potencijalnim uticajima na aktive koje posedujete i gde držati svoj novac.

Kako je reagovalo tržište zlata?

• 9. oktobar: Cena zlata povećala se za 1,7% kada su se tržišta otvorila u ponedeljak.
• 13. oktobar: Cena zlata skočila je za 3,84%.
• 18. oktobar: Cene zlata dosegle su novi vrhunac.

Sukob ostaje složena i dinamična situacija s značajnim regionalnim i globalnim implikacijama.

Cena zlata je porasla od početka rata.

Kako pokazuje grafikon, cena zlata sada iznosi više od 1.960 dolara po prvi put od maja 2023. Ovo predstavlja značajan porast od 7,77% u odnosu na nisku vrednost od 1.820 dolara u avgustu ove godine.

Nicky Shiels, šef MKS PAMP grupe, smatra da ovaj porast nije iznenađujuć. Ona napominje: "S obzirom na to da su geopolitički događaji trenutno vrlo nestabilni - pokazujući znakove eskalacije, a ne stabilizacije, i svakako ne deeskalacije - to služi kao podsećanje na potencijalne 'ratne premije' kako za naftu, tako i za zlato."

Na ovomesečnoj LBMA konferenciji, fokus je bio na geopolitičkoj nesigurnosti, posebno u vezi sa zlatom.

Delegati smatraju da rat neće skoro završiti i prognozirali su da će zlato biti "Bullish" - izraz tržišnog jezika za porast cena.

"Banka za međunarodna poravnanja" je izjavila da investitori treba da izdvoje 4%-6% svojih portfolia za zlato, i da bi taj udeo trebalo povećati tokom perioda povećanih rizika.

Dakle, ono što se sada odvija stvarno ima značaj. Hajde da istražimo potencijalne scenarije.

Izrealsko-Palestinski rat šta se može očekivati?

Rat Izrael-Hamas brzo se razvija, privlačeći pažnju svih zemalja širom sveta koje oprezno prate situaciju.

Iako je budućnost neizvesna, važno je prepoznati ključnu ulogu Bliskog istoka kao snabdevača energijom i kritičnog pomorskog puta.

Istoriski gledano, konflikti i sporovi u ovoj regiji imali su značajne posledice širom sveta.

Na primer, 2003. godine, kako su napetosti rasle uoči rata SAD-Irak, cene zlata su naglo skočile za zapaženih 14% pre nego što su se konačno stabilizovale.

Sličan porast cena zlata videli smo tokom građanskog rata u Siriji, gde je vrednost ovog dragocenog metala porasla za oko 27% u prvih šest meseci sukoba.

Ono što se dalje odvija verovatno će biti povezano sa putanjom cena zlata.

Sada može biti vreme da pravilno diversifikujete svoj portfolio. Evo i kako.

Stručnjaci predstavljaju tri potencijalna scenarija:

1. Konflikt ostaje ograničen.
2. Liban i Sirija bivaju uvučeni u proxy rat.
3. Iran postaje upleten u širi regionalni sukob.

Scenario 1. Konflikt ostaje ograničen.

Zadržavanje rata Izrael-Hamas samo na području Gaze predstavlja najbolji scenario s ekonomske tačke gledišta.

Ako borbe ne prerastu izvan palestinske teritorije - uključujući izveštaje o incidenatima sa Sirijske strane granice i od strane libanskog Hezbolaha - tada postoji mogućnost političkog ili diplomatskog rešenja sukoba.

Govoreći u Maroku ranije ove nedelje, ministar finansija SAD-a Janet Yellen izjavila je da je suštinski važno da se konflikt zadrži.

"Kritički je važno da se konflikt ne širi", rekla je Yellen na sastanku Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. "Na to je usmeren fokus Sjedinjenih Američkih Država."

Koliko je verovatno da će se to dogoditi? Predsednik SAD-a Džo Bajden otputovao je u Tel Aviv - postavši prvi predsednik koji je posetio Izrael u vreme rata - kako bi pokazao Izraelu i Hamasu da ih svet posmatra.

Međutim, predsednik SAD-a je trebalo da ode i u Aman na razgovore sa kraljem Abdulahom Jordanskim, egipatskim predsednikom Abdel Fatahom al-Sisijem i palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom.

Ovi susreti su otkazani nakon vesti o eksploziji u bolnici Al-Ahli Arab.

Što duže sukob traje, manje je verovatno da će ostati pod kontrolom jer geopolitički rizici ostaju povećani.

Kakav bi mogao biti uticaj ovog scenariia na zlato i globalnu ekonomiju?

• Cene zlata je porasla na najviši nivo u poslednja četiri nedelje pre putovanja Bajdena. Inflacija je ostala visoka u vodećim ekonomijama (iako bi zlato moglo pomoći u suprotstavljanju), a cene nafte takođe su porasle.
• Ako Federalna rezerva smiri rastuće kamatne stope u SAD-u, zlato bi takođe moglo biti dobitnik.
• Sukob je podstakao potražnju za zlatom i drugim vrednosnim papirima sigurnog utočišta.

Scenario 2. Sukob postaje proxy rat.

Očigledno je da su se već pojavile linije podrške u sukobu.

Hezbolah je ispalio rakete na Izrael iz Libana, a slični napadi su se dogodili iz Sirije.

Briga ovde je potencijalno uključivanje bilo koje od ove dve zemlje u rat. S obzirom na iransku podršku borcima u obe regije, sukob bi efektivno mogao postati proxy rat između Izraela i Irana.

Značajan porast cene nafte već odražava zabrinutost među investitorima.

Neki analitičari veruju da bi cene nafte mogle porasti za 5–10 dolara po barelu ako se ovaj sukob eskalira u proxy rat.

SAD već radi na zakonodavstvu koje bi odobrilo upotrebu američke vojne sile ako se situacija razvije u tom smeru.

Kakav bi mogao biti uticaj ovog scenariia na zlato i globalnu ekonomiju?

• Analiza koju je sproveo Bloomberg sugeriše da bi proxy rat doveo do skoka cena nafte od 10%.
• Globalna ekonomija bi mogla doživeti gubitak od oko 300 milijardi dolara u proizvodnji.
• To bi rezultiralo jednom od najslabijih stopa rasta u poslednjih 30 godina, od 2,4%. Investitori će verovatno tražiti sigurna utočišta za svoj novac, potencijalno podstičući rast cena zlata.

Scenario 3. Sukob prerasta u širi regionalni rat s Iranom.

Ovo je najgori scenario za sve uključene. Ako sukob zaista postane proxy rat, a američka vojska interveniše, tada su zemlje poput Irana i Pakistana već naznačile svoje potencijalno uključivanje.

Kada cene nafte naglo skoče, često pokreću globalnu recesiju.

To je verovatno da će se dogoditi u ovoj situaciji, jer je cena po barelu neizbežno osetljiva na događaje na Bliskom istoku.

Širi sukob bi ograničio količinu proizvedene nafte, što bi moglo naterati centralne banke da eventualno ponovo počnu s štampanjem novca i smanjenjem kamatnih stopa.

Uobičajeno, to bi moglo smanjiti cenu zlata, ali cena će biti merena u odnosu na trajanje sukoba.

Kakav bi mogao biti uticaj ovog scenariia na zlato i globalnu ekonomiju?

• Bloomberg smatra da bi to moglo smanjiti globalni rast za 1 procentni poen.
• Takođe smatraju da će globalna inflacija ostati na nivou od 6,7% do 2024. godine.
• Cene zlata verovatno bi ostale više i duže vreme.

Da li će cena zlata rasti?

Već se dešava, i postoji potencijal za dalji rast zbog rata između Izraela i Hamasa.

Rat i ekonomska nesigurnost su blisko povezani vekovima. U svetu investicija, sredstva koja obično najbolje performiraju uključuju:

• Ratne akcije: Akcije odbrambenih preduzeća poput Lockheed Martina, Boeinga, Northrop Grummana ili General Dynamics.
• Nafta: Kao jedna od dve "ratne premije" uz zlato, cena nafte obično raste tokom sukoba, posebno na Bliskom istoku.
• Zlato: Smatra se sigurnim utočištem za investitore uznemirene ratom, zlato može pružiti stabilnost i sigurnost vašim investicijama.

Da li je zlatno idalje sigurno utočište za vreme rata?

Zlato i dalje ima dugogodišnji ugled kao sigurna luka - pouzdana zaštita za investitore koji traže stabilnost u nesigurnim vremenima, poput ratova.

Istorijski gledano, kada dođe do sukoba ili eskalacije geopolitičkih tenzija, investitori obično prelaze na zlato.

Potražnja za zlatom raste jer se smatra "sigurnim" ulaganjem, pre svega zbog njegove intrinzične vrednosti i činjenice da nije vezano za određenu zemlju ili vladu.

Tokom prethodnog sukoba između Izraela i Hamasa u maju 2021, cene zlata su značajno porasle.