Da li je cena zlata niska ili visoka?

Vrednost robe • Zlato i realna kamatna stopa • Zlato u poređenju sa akcijama • Zlato kao dugoročna investicija

U prirodnim naukama ponašanje u prirodi se može precizno meriti i analizirati. Na taj način se utvrđuju zakoni fizike, na osnovu kojih se prave precizne procene i predviđanja. U oblasti ekonomije je, međutim, nemoguće postići ovakvu konstantnost, pošto se okolnosti neprekidno menjaju. Privreda određene zemlje ili regiona rezultat je većeg broja procesa. Vrednost robe ili usluge nije količina koja može objektivno da se izmeri, već rezultat subjektivne procene. Vrednost robe je, dakle, uvek subjektivna. Klasičan primer: čaša vode je verovatno najvrednija roba na svetu za nekoga ko je preživeo dugačak sušni period u pustinji, ali čim utoli žeđ, njena takozvana marginalna korist brzo pada, pa stota čaša vode nema gotovo nikakvu vrednost. Upravo je ta poslednja čaša vode ona koja određuje vrednost vode. To znači da je nemoguće objektivno izračunati "fer vrednost" bilo koje robe, uključujući i zlato.

Zlato u poređenju sa realnom kamatnom stopom

Ipak, ima zanimljivih poređenja pomoću kojih možemo da utvrdimo da li je zlato u prošlosti bilo relativno skupo ili jeftino u odnosu na druge investicije. Pre svega treba uzeti u obzir da se, dugoročno posmatrano, može očekivati povratak na srednju vrednost relativnih performansi dve različite vrste investicije, a u slučajevima kada je njihova relativna vrednost procenjena kao ekstremno visoka ili niska može se pretpostaviti da je reč o previsokoj odnosno preniskoj proceni.

Jedan od najvažnijih faktora koji utiču na cenu zlata je realna kamatna stopa i njeno kretanje. Realna kamatna stopa je kamatna stopa koja može da se dobije na ulaganje po odbijanju gubitka kupovne moći (= inflacija). Stoga investiciju u vidu zlata (bez prinosa) treba porediti sa investicijom sa fiksnim prinosom. Ako je stopa inflacije viša od stope prinosa na investiciju, kaže se da je realna kamatna stopa negativna. Jednostavno pravilo glasi da niske ili opadajuće realne kamatne stope obično imaju pozitivan uticaj na cenu zlata, dok visoke ili rastuće realne kamatne stope ukazuju na negativno okruženje za zlato. To je zbog toga što realne kamatne stope predstavljaju oportunitetne troškove investiranja u zlato. Ova teorija se može dokazati i empirijski. Tokom dvadesetogodišnjeg pada cena na tržištu zlata u osamdesetim i devedesetim godinama prošlog veka, realna kamatna stopa iznosila je u proseku 4 odsto. Ulaganje u aktivu sa fiksnim prinosom rezultiralo je prinosima koji su bili znatno viši od stope inflacije. Realna kamatna stopa bila je negativna u samo oko 6 odsto svih meseci u navedenom periodu. Ovo je potpuno suprotno situaciji u sedamdesetim godinama prošlog veka, kada je realna kamatna stopa bila negativna u 54 odsto svih meseci datog perioda.

Realne kamatne stope padaju od 2000. godine i već neko vreme su negativne, što znači da je okruženje za zlato pozitivno. U ovom trenutku gotovo sve ukazuje da će realne kamatne stope za sada i ostati negativne.

Zlato u poređenju sa akcijama

Za investitore može biti interesantno i poređenje sa produktivnom imovinom, kao što su akcije i udeli. Odnos između indeksa Dow Jones i zlata pokazuje koliko je unci zlata potrebno za kupovinu jedne akcije industrijskog indeksa Dow Jones. Pošto indeks Dow Jones trenutno (u maju 2021. godine) iznosi skoro 35.000, a cena zlata po unci je 1.900 američkih dolara, taj koeficijent je sada 18,4. To znači da je potrebno 18,4 unci zlata za kupovinu jedne akcije indeksa Dow Jones, koji obuhvata 30 velikih kompanija čijim se akcijama trguje na berzi.

Indeks Dow Jones je u prošlosti bio potcenjen kad god je taj koeficijent padao ispod 5. To se poslednji put dogodilo nakon pada berze u oktobru 1987. godine, kada je pao na oko 3,5. Nakon toga, indeks Dow Jones i cena zlata otišli su u dijametralno suprotnim pravcima: cene zlata na tržištu u narednim godinama su dugoročno nastavile da padaju, dok su cene akcija indeksa Dow Jones naglo porasle. Ovaj koeficijent je svoju najvišu vrednost ostvario u avgustu 1999. godine, kada je bio skoro 40.

U prošlom veku on je dva puta padao na 1 zbog ekstremnih padova finansijskih tržišta. To se poslednji put dogodilo na kraju perioda stagflacije u sedamdesetim godinama, kada se akcijama indeksa Dow Jones trgovalo po ceni od 900 poena, dok je cena unce zlata iznosila 850 dolara. I posle velikog kraha berze 1929. godine postojao je paritet između zlata i indeksa Dow Jones.

Od kolapsa Bretonvudskog sistema 1971. godine, prosek je 13,7, što je ispod sadašnjeg nivoa. To znači da je zlato u ovom trenutku potcenjeno u odnosu na akcije i udele i da su akcije i udeli, prema istorijskim standardima, precenjeni.

Poređenjem zlata i investicija sa fiksnim prinosom i akcija možemo da dobijemo okvirnu ideju o tome kako se zlato vrednuje u odnosu na druge vrste imovine. Ipak, svaki investitor koji se interesuje za ulaganje u zlato treba da ima na umu da je zlato naročito pogodno kao dugoročna investicija, pa stoga njegovu vrednost ne treba procenjivati i njime trgovati spekulativno i kratkoročno.